Tri dijetetičara saglasna: Grčki jogurt je najzdraviji, ali postoji jedna caka
Grčki jogurt bez dodatog šećera, sa živim kulturama i visokim sadržajem proteina, nutricionisti izdvajaju kao najbolji izbor. Evo na šta još treba obratiti pažnju kada kupujete jogurt.
Jogurt je popularna namirnica bogata kalcijumom i probioticima, a može da bude deo doručka, užine ili brojnih recepata. Međutim, veliki broj različitih vrsta i ukusa na rafovima prodavnica često otežava izbor.
Zato je Health pitao tri registrovana dijetetičara koji jogurt smatraju najboljim izborom. Sva tri stručnjaka izdvojila su običan, nezaslađeni grčki jogurt.
Nezaslađeni grčki jogurt je najbolji izbor
Grčki jogurt obično sadrži malo sastojaka, ima žive i aktivne kulture i malo ili nimalo dodatog šećera. Takođe, sadrži približno dvostruko više proteina od običnog jogurta.
Dostupan je u varijantama sa 0 odsto, smanjenim procentom i punim sadržajem mlečne masti, pa izbor može da zavisi od ličnih potreba i načina na koji se koristi.
Karolin Pasarelo, dijetetičar i profesorka na Univerzitetu u Pitsburgu, prednost daje običnom, nezaslađenom grčkom jogurtu sa smanjenim sadržajem mlečne masti. Kao prednosti navodi nizak sadržaj dodatog šećera, žive i aktivne kulture i visok sadržaj proteina.
Dijetetičarka Boni Tob-Diks, međutim, savetuje da osobe kojima se ne dopada grčki jogurt sa 0 odsto masti probaju punomasnu verziju.
Punomasni grčki jogurt je, prema njenim rečima, često kremastiji, glatkiji i zasitniji, a i dalje može da bude relativno niskokaloričan.
I dijetetičarka Džuli Stefanski grčki jogurt izdvaja kao prvi izbor, posebno zbog kombinacije proteina, masti i niskog sadržaja dodatog šećera, što može doprineti stabilnijem odgovoru šećera u krvi.
Nije svaki jogurt isti. Osim vrste, važno je pogledati deklaraciju i obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Proteini: Dobro je da jogurt ima dovoljno proteina jer oni doprinose osećaju sitosti i očuvanju mišićne mase.
Dodati šećer: Prednost treba dati jogurtima sa malo ili nimalo dodatog šećera. Prekomeran unos dodatih šećera povezuje se sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i masne jetre.
Žive i aktivne kulture: Reč je o živim mikroorganizmima koji učestvuju u procesu fermentacije mleka i mogu doprineti zdravlju creva.
Vrsta mleka: Jogurt može biti napravljen od punomasnog, polumasnog ili obranog mleka. Izbor zavisi od individualnih potreba, ali punomasni jogurt može biti zasitniji od nemasnih varijanti.
Sastojci: Što je lista sastojaka kraća i jednostavnija, to bolje. Obratite pažnju na količinu aditiva i dodatog šećera. Kod voćnih jogurta prednost imaju proizvodi sa pravim voćem, umesto onih sa voćnim koncentratima i velikom količinom zaslađivača.
Kako koristiti grčki jogurt?
Grčki jogurt je veoma svestrana namirnica i može da se koristi na različite načine.
Dijetetičarka Boni Tob-Diks preporučuje grčki jogurt sa nula odsto masti za smutije, dok za kombinovanje sa voćem predlaže varijantu sa 2 odsto masti. Punomasni grčki jogurt može biti dobar izbor kao dodatak desertima zbog guste i kremaste teksture.
Karolin Pasarelo predlaže nekoliko jednostavnih načina:
Proteinska užina: Pomešajte običan grčki jogurt sa puterom od kikirikija, a po želji dodajte i isečenu bananu.
Zdravija zamena za desert: Grčki jogurt rasporedite na papir za pečenje, dodajte izgnječene sveže maline i, po želji, malo crne čokolade. Zamrznite nekoliko sati, a zatim izlomite na komade.
Kremasti sos: Pomešajte tri četvrtine šolje grčkog jogurta sa rendanom korom limete, kašikom soka od limete, kašičicom belog luka i dve kašičice nekog ljutog sosa. Dodajte malo vode, soli i bibera.
Džuli Stefanski savetuje i da se običan grčki jogurt koristi umesto majoneza ili pavlake u umacima i namazima. Ako vam je potpuna zamena prevelika promena, možete zameniti samo polovinu količine pavlake grčkim jogurtom.
Za zasitniju užinu, nemasni jogurt možete kombinovati sa izvorom zdravih masti, poput orašastih plodova ili semenki.
Koji jogurti su takođe dobar izbor?
Grčki jogurt nije jedina zdrava opcija.
Dve dijetetičarke kao drugi izbor izdvojile su islandski jogurt, odnosno skir. Sličan je grčkom jogurtu po gustoj teksturi i visokom sadržaju proteina, ali se dodatno cedi, zbog čega je još gušći i može biti veoma zasitan.
Treća dijetetičarka kao drugu opciju preporučuje kefir sa ukusom, fermentisani napitak bogat probiotskim kulturama. Prednost kefira je i u tome što može da obezbedi proteine i ugljene hidrate, uz relativno nizak sadržaj masti.
Zaključak
Ako želite jednostavan izbor u prodavnici, običan grčki jogurt bez dodatog šećera nameće se kao odlična opcija. Kada birate proizvod, nemojte gledati samo procenat masti – proverite i količinu proteina, dodatog šećera, prisustvo živih kultura i listu sastojaka.
Izvor: Health/zdravlje.kurir.rs
