Kefir, jogurt ili kiseli kupus: Koja fermentisana hrana najviše prija crevima?
Fermentisana hrana je poslednjih godina postala pravi hit u ishrani. Naučnici upozoravaju da nije sva hrana probiotik, a stručnjaci otkrivaju koje namirnice donose najviše koristi za zdravlje creva i imunitet.
Kefir, jogurt i kiseli kupus – koja od ovih namirnica ima najviše smisla u svakodnevnoj ishrani? Naučna istraživanja mikrobioma pokazuju da je odgovor prilično složen, jer svaka opcija nudi drugačiji bakterijski profil. Važno je uzeti u obzir sve aspekte pre nego što izaberete šta najbolje odgovara vašem telu.
Da biste tačno razumeli šta vam je potrebno, važno je znati definiciju probiotika prema zdravstvenim organizacijama. Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se konzumiraju u dovoljnim količinama, donose jasnu korist našem zdravlju. To znači da nije svaka fermentisana hrana automatski probiotik u najstrožem naučnom smislu. Za ovu oznaku mora postojati dokazana korist u brojnim kontrolisanim studijama sprovedenim na ljudima. Stručnjaci stoga savetuju da pažljivo biramo šta unosimo u svoj organizam.
Jogurt nudi stabilan unos kalcijuma i proteina, zajedno sa nekoliko bakterijskih sojeva koji smiruju varenje. Kefir i domaći kupus nude mnogo širi spektar mikroorganizama koji snažno utiču na ravnotežu.
Postoji velika razlika između hrane koja sadrži žive kulture i hrane u kojoj su mikroorganizmi uništeni tokom proizvodnje. Pasterizovani kiseli kupus iz prodavnice često više ne sadrži žive bakterije jer su one, nažalost, uništene zagrevanjem. S druge strane, domaći nepasterizovani kiseli kupus bogat je izuzetno korisnim kulturama koje su našim crevima zaista potrebne. Ista pravila važe i za piva i vina iz kojih se kulture potpuno uklanjaju tokom industrijske filtracije. Zato je važno pažljivo čitati etikete i birati proizvode označene kao proizvodi sa živim kulturama.
Jogurt nudi stabilan unos kalcijuma i proteina, zajedno sa nekoliko bakterijskih sojeva koji smiruju varenje. Kefir i domaći kupus nude mnogo širi spektar mikroorganizama koji imaju snažan uticaj na ravnotežu. Pravi ključ zdravlja creva leži u pametnom izboru hrane koja zadovoljava vaše potrebe.
Mlečni napici sa dokazanim dejstvom
Kefir se s pravom smatra jednim od najmoćnijih prirodnih izvora probiotika zbog velike raznolikosti mikroorganizama. Mlečni kefir može da sadrži impresivnih četiri hiljade milijardi ćelija u jednoj porciji. Dok jogurt obično sadrži dva do pet sojeva bakterija, kefir nudi deset do preko trideset različitih sojeva koji sinergistički deluju u telu. Zbog toga se pokazao izuzetno korisnim za brzo obnavljanje crevne flore nakon agresivnih medicinskih terapija. Kefir se posebno preporučuje nakon uzimanja antibiotika, koji često uništavaju sve dobre bakterije. Povećan unos takve hrane značajno povećava ukupnu raznolikost korisnih crevnih bakterija.
Kefir se posebno preporučuje nakon uzimanja antibiotika, koji često ubijaju sve dobre bakterije. Povećanje unosa ove hrane značajno povećava ukupnu raznolikost korisnih crevnih bakterija.
Kada je reč o prirodnoj hrani poput jogurta i kefira, velika prednost je što bakterije dolaze upakovane sa vrednim hranljivim materijama. Dobijamo značajne doze vitamina B, fosfora i esencijalnog magnezijuma. Iako razne kapsule iz apoteke mogu ponuditi ogromne doze, hrana donosi pravi efekat hranljivih materija. Ove prirodne hranljive materije bukvalno hrane i održavaju ove važne bakterije živim u našem digestivnom traktu. Redovno uključivanje jogurta ili kefira u ishranu deluje kao odličan blagi trening za imuni sistem. Sve ovo rezultira time da naš imunitet manje burno reaguje na spoljašnje stimuluse.
Povrće koje vas održava zdravim zimi
Domaći kiseli kupus je na našim trpezama generacijama, a nutricionisti ga danas veoma cene. Sto grama kiselog kupusa sadrži samo oko dvadeset kalorija, što ga čini savršenim izborom za ishranu. Uprkos niskom sadržaju kalorija, prepun je vitamina C, koji jača imuni sistem, i važnog vitamina K, koji je neophodan za kosti.
Da bi kupus zadržao status namirnice bogate korisnim kulturama, mora se konzumirati isključivo u sirovom, nepasterizovanom obliku. Samo takav kupus sadrži izuzetno otporne sojeve koji mogu bez problema da prežive želudačnu kiselinu. Pored toga, proces fermentacije u kupusu proizvodi vitamin K2, koji sprečava taloženje kalcijuma u krvnim sudovima.
Da bi kupus zadržao svoj status namirnice bogate korisnim kulturama, mora se konzumirati isključivo u sirovom, nepasterizovanom obliku. Samo takav kupus sadrži izuzetno otporne sojeve koji mogu bez problema da prežive želudačnu kiselinu.
Uprkos mnogim priznanjima, nedavna istraživanja donekle su ublažila nerealna očekivanja o čudotvornoj moći kiselog kupusa. Studija je pokazala da kratkoročna konzumacija ne donosi ogromne antiinflamatorne efekte kod inače zdravih ljudi. Zabeležen je samo blagi pad krvnog pritiska, ali bez onih drastičnih promena u crevnoj barijeri.
Autori su naglasili da pasterizovani proizvodi gube žive bakterije, ali i dalje zadržavaju korisne organske kiseline. Kiseli kupus svakako ima zasluženo mesto u Raznovrsna ishrana bogata fermentisanim namirnicama i vlaknima pomaže u održavanju ravnoteže crevnog mikrobioma, ali nije čarobni štapić. Crevni mikrobiom oblikuje se celokupnim načinom života tokom mnogo dužeg i složenijeg perioda.
Osnova imuniteta i varenja
Nauka o mikrobiomu upozorava da su moderne dijete, stres i nedostatak sna ozbiljno iscrpeli naše crevne mikrobe. U takvim okolnostima, dodavanje fermentisane hrane može delovati kao preko potrebno sredstvo za stabilizaciju. Glavna uloga kefira i kiselog kupusa je uvođenje živih mikroba koji komuniciraju sa našim imunim ćelijama.
Oni ih uče kako da efikasno i blagovremeno kontrolišu različite inflamatorne procese u telu. Hronična upala danas je ozbiljan problem jer se širi krvotokom i može dugoročno da ošteti srce.
Naučnici kažu da je najbolje rešenje redovno smenjivati različite izvore probiotika, uz dosta povrća. Nijedno pojedinačno piće ili izolovani obrok ne može da zameni zdrav način života i vežbanje.
Pored probiotika iz hrane, izuzetno je važno konzumirati dovoljne količine različitih prebiotika. Prebiotici su zapravo hrana za ove korisne bakterije, a nalaze se u crnom luku, pšenici i bananama. Ako takva vlakna nedostaju u svakodnevnoj ishrani, bakterije iz kefira i kupusa teže će preživeti. Naučnici kažu da je najbolje rešenje redovno smenjivanje različitih izvora probiotika uz dosta povrća. Nijedan napitak ili izolovani obrok ne mogu da zamene zdrav način života i vežbanje. Izaberite fermentisanu hranu koja vam se najviše sviđa i konzumirajte je sa potpunim zadovoljstvom i umerenosti.
Izvor: Ordainacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
