Stres menja apetit i navike u ishrani: Dijatetičar otkriva zašto nije dovoljno samo planirati obroke
- Stres može da promeni apetit i želju za hranom, pa neki ljudi jedu više, a neki manje.
- Procena ishrane ne svodi se samo na obroke, već uključuje san, emocije, terapiju i svakodnevne obaveze.
- Dijetolog poručuje da plan ishrane mora biti izvodljiv i prilagođen individualnim potrebama, jer samo planiranje nije uvek dovoljno.
Stres može različito da utiče na apetit i prehrambene navike – kod nekih osoba dovodi do povećanog unosa hrane, dok kod drugih smanjuje želju za jelom. Zato procena ishrane, osim sastava obroka i zdravstvenog stanja, uzima u obzir i kvalitet sna, emocionalno stanje i svakodnevne obaveze.
Eksperimentalno istraživanje iz 2026. godine pokazalo je da stres može da promeni želju za određenim ukusima, ali ne nužno i da pojača želju za slatkišima. Pojedine komponente mediteranske ishrane povezane su sa nižim nivoom doživljenog stresa, mada ova povezanost ne dokazuje da takva ishrana direktno smanjuje stres.
U praksi je važno planirati nutritivno kvalitetne obroke i uskladiti ih sa svakodnevnim obavezama. Istraživanja ukazuju da samo planiranje ishrane možda nije dovoljno kada je nivo stresa visok, zbog čega je važno pronaći strategije koje su održive i u zahtevnim periodima.
Cilj je ishrana prilagođena individualnim potrebama, zdravstvenom stanju, dijagnozama i terapiji, uz odgovarajuću podršku u upravljanju stresom.
Stres menja biologiju apetita
Aktiviraju se nervni i hormonski mehanizmi odgovora na stres, uključujući nervni sistem i hormone poput kortizola i adrenalina, koji učestvuju u mobilizaciji energije. Kao posledica toga, glad i želja za određenom hranom mogu se promeniti. Neko jede više, neko manje, dok kod nekih osoba količina hrane ostaje gotovo ista. Zato dijetološka procena počinje razumevanjem individualnog obrasca ishrane.
Glikemija nije određena samo obrocima
Stres može uticati na nivo glukoze u krvi čak i kada se unos hrane ne promeni. Kod osoba sa dijabetesom tipa 2 mentalni stres može dovesti do porasta glikemije, dok kod dijabetesa tipa 1 odgovor može biti složeniji, sa mogućim porastom ili padom nivoa glukoze. Zato se rezultati merenja tumače u kontekstu ishrane, terapije, sna i stresa.
Šta pokazuju noviji podaci?
Eksperiment iz 2026. godine, sproveden na 116 ispitanika, pokazao je da akutni stres može promeniti želju za pojedinim ukusima, ali u ovom eksperimentu nije zabeležen porast želje za slatkom hranom.Studija preseka iz 2025. godine, koja je obuhvatila 1.591 ispitanika, utvrdila je povezanost pojedinih komponenti mediteranske ishrane sa nižim nivoom doživljenog stresa. Ipak, važno je naglasiti da studije preseka ne mogu dokazati uzročno-posledičnu vezu.
Ishrana koja podržava organizam zasniva se na raznovrsnosti, ravnoteži i porcijama prilagođenim individualnim potrebama. Proteini se mogu obezbediti iz ribe, jaja, jogurta i mahunarki, dok ovsene pahuljice, integralne žitarice i drugi izvori vlakana doprinose kvalitetu unosa ugljenih hidrata. Povrće i voće obezbeđuju različite hranljive materije, a maslinovo ulje i orašasti plodovi predstavljaju izvore nezasićenih masti. Izbor namirnica i količine prilagođavaju se dijagnozama, terapiji i individualnoj toleranciji.
Dobra namera zahteva izvodljiv plan
Praktični koraci uključuju izbor dva jednostavna obroka koja se lako pripremaju, dostupnost namirnica koje su deo plana ishrane i beleženje gladi, stresa i okolnosti u kojima se obroci preskaču. Međutim, samo planiranje nije uvek dovoljno. Randomizovano kontrolisano ispitivanje iz 2025. godine nije potvrdilo efekat planiranja na unos voća i povrća u uslovima visokog stresa.
Dijetolog procenjuje više od kalorija
U procenu ulaze ritam obroka, apetit, promene telesne mase, dijagnoze, terapija i relevantni nalazi, ali i kvalitet sna, svakodnevni stres i okolnosti u kojima osoba jede. Posebna pažnja posvećuje se ponavljanom gubitku kontrole tokom jela, kada može biti potrebna dodatna podrška stručnjaka za mentalno zdravlje.
Izvor: dijetolog_dr_veroslava/Zdravlje.Kurir.rs
