Manje mesa, više biljnih namirnica: Nova naučna piramida otkriva šta je osnova zdrave ishrane
- Međunarodni tim od 23 naučnika predstavio je novu piramidu ishrane koja prednost daje biljnim namirnicama, zdravijim mastima i kvalitetnim ugljenim hidratima.
- Preporuka je da se češće biraju pasulj, sočivo, riba, živina i jogurt, a da se ograniče crveno i prerađeno meso, rafinisane žitarice i zaslađeni napici.
Međunarodni tim od 23 naučnika iz oblasti ishrane razvio je novu piramidu ishrane koja u prvi plan stavlja namirnice biljnog porekla, zdravije masti i kvalitetne ugljene hidrate. Ovaj model predstavlja alternativu preporukama američke administracije, koje daju veći značaj mesu i drugim namirnicama životinjskog porekla.
Nova Međunarodna piramida vodiča za ishranu objavljena je u naučnom časopisu Advances in Nutrition. Zasnovana je na analizi više od 250 naučnih publikacija i smernica za ishranu iz sedam zemalja i regiona.
Uprkos onome što ljudi često čuju, u nauci o ishrani zapravo postoji značajna saglasnost o osnovama zdrave ishrane – izjavila jeKaren Dela Korte, nutricionistkinja sa Univerziteta Brigam Jang, koja je predvodila istraživački tim.
Šta preporučuje nova piramida ishrane?
Nova piramida zasniva se na tri osnovna principa:
* Biljna hrana trebalo bi da bude osnova zdrave ishrane
* Prednost treba dati zdravijim izvorima masti i proteina
* Važno je birati kvalitetne ugljene hidrate
Poseban značaj pridaje se proteinima biljnog porekla, koji se nalaze u pasulju, sočivu, orašastim plodovima i soji. To, međutim, ne znači da se iz ishrane isključuju riba, živina, jaja ili mlečni proizvodi.
Preporuke su prilagodljive i osobama koje se hrane vegetarijanski ili veganski.
Prema procenama komisije EAT-Lancet, prelazak na ishranu zasnovanu pretežno na namirnicama biljnog porekla mogao bi da spreči približno 15 miliona prevremenih smrti godišnje. Reč je o proceni potencijalnog uticaja takvog načina ishrane na zdravlje stanovništva.
Zašto je kvalitet ugljenih hidrata važan?
Nova piramida ne preporučuje izbacivanje ugljenih hidrata, već naglašava da je njihov kvalitet presudan.
Prednost se daje integralnim žitaricama i drugim izvorima kvalitetnih ugljenih hidrata, dok bi unos rafinisanih žitarica i zaslađenih napitaka trebalo ograničiti.
Kvalitet ugljenih hidrata procenjuje se na osnovu sadržaja vlakana, stepena prerade, strukture namirnice i glikemijskog indeksa (GI). Ovaj indeks pokazuje koliko brzo određena hrana koja sadrži ugljene hidrate utiče na porast nivoa glukoze u krvi.
- Iz zdravstvenih razloga, ali i zbog održivosti životne sredine, namirnice bogate ugljenim hidratima trebalo bi da obezbede značajan deo naše energije. Zato je njihov kvalitet posebno važan – izjavila je Anet Bujken, profesorka Univerziteta u Paderbornu u Nemačkoj.
U zdravu ishranu mogu se uklopiti i tradicionalne namirnice poput basmati pirinča, testenine od durum pšenice, tortilja, pirinčanih rezanaca i bulgura.
- Njihov uticaj na nivo šećera u krvi zavisi, između ostalog, od glikemijskog indeksa i načina pripreme, objašnjava Dela Korte.
Biljni proteini i zdravije masti imaju prednost
Nova piramida preporučuje da se češće biraju pasulj, grašak, sočivo, riba, živina i jogurt, umesto crvenog i prerađenog mesa.
Takođe se savetuje zamena zasićenih masti, poput onih iz putera i životinjskih masti, nezasićenim mastima koje se nalaze u maslinovom i ulju uljane repice.
Među praktičnim preporukama su i sledeće promene u svakodnevnoj ishrani:
* Orašasti plodovi, semenke, voće ili povrće sa humusom umesto industrijski prerađenih grickalica
* Hleb od celog zrna umesto belog hleba od rafinisanog brašna
* Voda umesto zaslađenih gaziranih napitaka
Po čemu se nova piramida razlikuje od američkih preporuka?
Međunarodna piramida razlikuje se od ažuriranih američkih smernica za ishranu, koje je predstavila administracija Donalda Trampa, a na čiji je sadržaj uticala i agenda ministra zdravlja Roberta F. Kenedija Mlađeg „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“ (MAHA).
Američke preporuke dale su veći značaj mesu i drugim namirnicama životinjskog porekla, dok međunarodni vodič naglašava značaj biljnih proteina, nezasićenih ulja i kvalitetnijih ugljenih hidrata.
Nova piramida uzima u obzir i uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu, uključujući emisiju gasova sa efektom staklene bašte povezanu sa stočarstvom.
- Naša ishrana ne bi trebalo da bude važna samo za naše zdravlje već i za zdravlje planete – izjavio je Dejvid Dženkins, profesor Univerziteta u Torontu i tvorac koncepta glikemijskog indeksa.
Vodič posebno ističe i značaj ograničavanja dodatog šećera, naročito onog koji unosimo putem zaslađenih napitaka. Kao bolji izbor preporučuju se voda i napici bez dodatog šećera.
Može li nova piramida da se primeni u različitim kulturama?
U saradnji sa Međunarodnim konzorcijumom za kvalitet ugljenih hidrata, istraživački tim predvođen Karen Dela Korte uporedio je smernice za ishranu iz Kanade, Nemačke, Australije, Kine, Holandije, Sjedinjenih Američkih Država i nordijskih zemalja.
Analizirano je više od 250 naučnih publikacija, a istraživači su se oslonili i na publikaciju komisije EAT-Lancet o ishrani koja istovremeno doprinosi zdravlju ljudi i očuvanju planete.
Zaključak istraživača jeste da zdrava ishrana ne podrazumeva isti jelovnik za sve.
Preporuke mogu da se prilagode lokalnim prehrambenim navikama, dostupnosti namirnica i finansijskim mogućnostima.
- Kada planirate obrok, počnite od namirnica biljnog porekla koje želite da uključite. Razmislite koje povrće, integralne žitarice ili žitarice sa nižim glikemijskim indeksom, pasulj ili sočivo možete da dodate – savetuje Dela Korte.
Ipak, istraživači upozoravaju da pristupačnost i dostupnost zdravijih namirnica mogu predstavljati prepreku za primenu ovih preporuka.
- Potrebno nam je okruženje koje će ljudima olakšati da preporuke ove piramide primene u praksi – istakla je Bujken, ukazujući na značaj politika koje se bave marketingom hrane, njenom dostupnošću i cenama.
Izvor: healthandme.com/zdravlje.kurir.rs
