Ukoliko uvedete pozitivne promene u način ishrane najmanje tri meseca pre začeća povećavate šanse za trudnoću. Na njen ishod dosta utiče nutritivni status roditelja poručuje Denis Mortimor, nutricionista i autorka knjige „Ilustrovani vodič za lečenje hranom“.
– Za većinu parova karakterističan je nedovoljan unos proteina, amino-kiselina i esencijalnih masnih kiselina, kao i prekomerno uzimanje rafinisanih ugljenih hidrata, transmasnih kiselina, aditiva, pesticida i alergena, alkohola, kofeina i nikotina. A sve to loše utiče na plodnost – ističe Denis Mortimor.
Rešite nedostatak nutrijenata pre začeća
Ukoliko je ishrana bogata hranljivim sastojcima koji pozitivno deluju na reproduktivni sistem, parovi mogu postići pozitivan ishod u lečenju nepolodnosti. Nutricionista savetuje što veći unos voća i povrća, posebno onog koje stimuliše imuno sistem.
- Ukoliko budući roditelji u periodu neposredno pre začeća ne unose dovoljno nutrijenata, recimo folne kiseline, vitamina B kompleksa, vitamina C i cinka, veća je mogućnost nastanka genskog oštećenja. Prevelike količine vitamina A, s druge strane, mogu takođe da dovedu do nastanka urođenih poremećaja ploda – navodi Mortimorova.
Ukoliko je ishrana žene pre žačeća bila loša, nivo nutrijenata u njenom organizmu neće biti dovoljan za pravilan razvoj ploda. Defekti nervne cevi, kao što je spina bifida, čvrsto su povezani s nedovoljnim nivoom folne kiseline u organizmu majke.
– Svaki nedostatak nutrijenata mora da bude ispravljen pre začeća. Zato bi promene u načinu ishrane i životnim navikama, čiji je cilj da povećaju verovatnoću začeća, u idealnom slučaju trebalo započeti najmanje tri meseca pre planiranog začeća.
Riba, mahunarke, začini – značajni za plodnost i trudnoću
Oba partnera potrebno je da konzumiraju voće i povrće bogato antioksidantima, mešane mlevene semenke – susam, lan, bundevu, suncokret, zatim sirovo povrće i klice semenki svakodnevno.
Ono što je posebno preporučljivo za žene su jaja, plava riba, jagnjetina, jogurt, bundeva, susam i lan.
Jaja su odličan izvor proteina, vitamina i minerala i lako su svarljiva. Plava riba bogata je omega-3 masnim kiselinama koje su važne za zdravlje mozga i srca, dok je jagnjetina odličan izvor vitamna B12 a bogata je i gvožđem, cinkom i belančevinama.
Jogurt obiluje kalcijumom i od suštinskog je značaja za razvoj kostiju i zuba kao i krvotoka, nervnog i mišićnog sistema. Semenke bundeve sadrže vredne masnoće, belančevine i ugljene hidrate, lan je najbezbedniji prirodni laksativ, dok je susam bogat gvožđem i kalcijumom kao i mineralima koji su veoma značajni kako za period trudnoće tako i dojenja.
Budući očevi trebalo bi da na tanjiru češće imaju losos, mahunarke, paradajz, mleko i jogurt, bobičasto voće i brazilski orah, ovas i odabrane začine.
Losos sadrži omega-3 masne kiseline koje pomažu u smanjenju nivoa lošeg holesterola ali i u poboljšanju kvaliteta sperme. Paradajz obiluje likopenom koji smanjuje rizik od raka prostate koja pomaže stvaranju kvalitetne sperme.
Mleko i jogurt bogati su kalijumom i kalcijumom, poboljšavaju cirkulaciju i snižavaju krvni pritisak. Borovnice, jagode, maline i brusnice sprečavaju oštećenje arterija zahvaljujući velikoj koncentraciji antioksidanata.
Brazilski orah sadrži vitamin E a bogat je selenom koji je ključan za pravlinu formaciju spermatozoida. Konzumiranje mahunarki (pasulj, grašak i boranija) utiču na smanjenje holesterola i snižavaju krvni pritisak za 8-10 odsto ukoliko se redovno konzumiraju.
Ovas sadrži vlakna koja snižavaju nivo lošeg holesterola. Na potenciju značajno utiče i konzumiranje začina kao što su beli luk, cimet i origano koji se mogu koristiti za raznovrsna jela.
Izbegavajte ove neprijatelje plodnosti
Šanse za začeće umanjene su ukoliko konzumirate alkohol ili stimulanse, hidrogenizovane i zasićene masti i rafinisane ugljene hidrate kao i transmasne kiseline. Takođe bi trebalo da izbegavate hranu koja u sebi sadrži aditive i pesticide koji se negativno odražavaju na celokupni organizam pa samim tim i na plodnost i kasnije pravilan razvog ploda.
