Ništa nas ne podseća na jesen kao vrući kesteni koji greju hladne prste. Miris kestena, bilo pečenog ili kuvanog, uvek stvara osećaj ugodnosti i topline.
Kesten spada u grupu orašastih plodova, ali se od svojih srodnika (orasi, bademi i lešnici) razlikuje po tome što ima manji sadržaj masti i visok sadržaj skroba, a jedini sadrži i vitamin C.
Divlji kesten, koji nažalost nije jestiv, ima lekovita svojstva. Najčešće se pominje kao pomoćno sredstvo kod proširenih vena i oštećenja kapilara, a njegovi ekstrakti se koriste za pripremu lekovitih preparata.
Ima dosta skroba i veću energetsku vrednost
Po nutritivnom sastavu, kesten je sličan smeđem pirinču, a odličan je izvor minerala koji su nam potrebni u veoma malim količinama. Proteini im nisu jača strana, ali su zato veoma bogati skrobom, pa od njih može da se napravi i brašno.
Kesten je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C i odličan je izvor vitamina B6. Kesten je takođe dobar izvor kalijuma i folne kiseline, kao i dijetetskih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje sistema za varenje.
Kesten karakteriše nešto veća energetska vrednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži oko 245 kcal. Iako je plod veoma hranljiv, prilično je težak za varenje. Zanimljivo je da pečeni kesteni sadrže više vitamina, a kuvani više minerala.
Bogat je kalijumom i dijetnim vlaknima
Relativno visoka energetska vrednost zbog visokog sadržaja skroba čini kestenje odličnim izborom za sportiste, osobe izložene fizičkim naporima i decu.
S obzirom na to da su bogati kalijumom, a istovremeno malo natrijuma, kesteni se savršeno uklapaju u ishranu osoba sa bubrežnim i kardiovaskularnim oboljenjima. Takođe, dijetalna vlakna koja se nalaze u njima mogu biti od pomoći svim osobama sa problemima sa stolicom.
Čaj od listova kestena je poznati narodni lek za respiratorne probleme kao što su bronhitis i astma, dok se kora i drvo kestena koriste kao adstringensi zbog bogatstva tanina.
(kurir.rs/miss7.zdrava.24sata.hr)
NE PROPUSTITE
