- Batat samo ovlaš podseća na običan krompir, jer ima izdužen i pomalo nepravilan oblik, kao neki miks šargarepe i krompira. Postojbina slatkog krompira je centralna i južna Amerika, a dosta se uzgaja i upotrebljava u Aziji, čitavom Američkom kontinentu i u Africi - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista.
Kod nas je pomalo nepravedno zapostavljen, iako imamo sve uslove za uzgoj ove namirnice, čak i putem organske proizvodnje. U Srbiji se uzgaja tek od nedavno (pre 7-8 godina), a koliko će dobiti na popularnosti zavisi pre svega od dobre informisanosti potrošača. Što ga više bude bilo na rafovima i pijaci, cena će mu biti manja i biće dostupan svima.
Koren batata može biti žute, narandžaste i crvene boje. Po hemijskom sastavu slatki krompir je vrlo sličan običnom crvenom ili belom krompiru, ali sadrži više proteina. Batat ima 103 kcal/100 g. Sadrži visok procenat skroba, malo šećera i nimalo masti.
Ima veliki sadržaj minerala (kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe), vitamina (A, B, C, E) i dijetnih vlakana, neophodnih za pravilno funcionisanje organa za varenje. Ishrana bogata vlaknima dokazano smanjuje rizik od raka debelog creva. Ipak, ono što batat definitivno izdvaja je visok sadržaj beta karotena, koji je poznati antioksidans.
Odlična je namirnica za osobe sa dijabetesom zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Slatki krompir se takođe preporučuje u ishrani dece i sportista, jer obezbeđuje energiju, minerale i vitamine. Batat štiti organizam od srčanih tegoba, začepljenja krvnih sudova, dobar je za funcionisanje mozga i probave, takođe se preporuđuje u ishrani osoba sa povećani masnoćama u krvi i žuči.
Batat možete jesti kao kuvan ili pečen.
Bolje je da slatki krompir kuvate na pari nego u vodi. Zbog očuvanja ukusa i arome, preporučuje se da kuvanje od 30-40 minuta, što zavisi od veličine korena.
Ne soli se, jer zbog mnoštva minerala daje sladak ukus. Sprema se na iste načine kao i običan krompir (kuvan, pečen, pire, pržen, a veoma je ukusan i kao grilovan).
Koristi se i za pripremu poslastica, poput pudinga, štrudli i slično. U ishrani se mogu koristiti i mladi listovi batata, najbolje kao salata, što ga definitivno razlikuje od običnog krompira, kod kojeg nadzemni delovi biljke nisu jestivi.
Slatki krompir se ne čuva u frižideru, već mu više odgovaraju tamne, suve i ne preterano hladne prostorije (moraju biti iznad 10 °C).
- Nemojte da vas visoka cena batata (oko 3 puta skuplji od običnog krompira) obeshrabri da istražite njegov delikatni ukus. Ako ga pripremite, kupite slatki krompir i napravite neko od jela na zdrav način, iznenadite vaše nepce i ulepšajte sebi dan - poručuje Jasna Vujičić.
NE PROPUSTITE
