Ove začine i aditive svakodnevno koristite, a oni vas debljaju: Izbegavajte ih kad god je to moguće

Savremena ishrana je znato uznapredovala u odnosu na onu koju su praktikovali naši preci pre samo jednog veka, ali to nikako ne znači da sada jedemo kvaliteniju hranu. Upravo je suprotno. Hrane ima više nego ikada, ali se njen kvalitet srozao u odnosu na onaj pre samo stotinjak godina.

Kada kupite neki proizvod, vi ne očekujete da će vam od toga neposredno ili posredno povećati kilaža. Bilo kako bilo, ako planirate da se zdravije hranite ili da smršate, bilo bi dobro da se odreknete sledećih namirnica, začina i aditiva:

(Mono)natrijum glutaminat, E 621

Bez njega hrana ima dosadan i ne tako privlačan ukus, a nalazi se u većem broju raznih mešavina začina, instant supicama, mesnim proizvodima, gotovo svoj brzoj hrani -hamburgerima, čipsu i svim prehrambenim proizvodima u kojima je potreban “poboljšivač / pojačivač ukusa”. Ovaj aditiv deluje na mozak tako što podstiče njegovu aktivnost i “govori” mu kako je hrana koju jedete jako uksuna. Kod nekih autora, E 621 ili MSG (monosodium glutaminat), se naziva i ukusni otrov, što u suštini i jeste.

Mononatrijum glutaminat po mehanizmu delovanja na mozak ima dodirne tačke sa gojaznošću i sa poremećajim ishrane, a bez ikakve sumnje- podstiče apetit. Po nekim istraživanjim postoji i veza E 621 sa nižim rastom i sa problemima sa potencijom. Definitivno je za izbegavanje.

Šećer i njegovi derivati

Šećer je neprijatelj broj 1 svakoj zdravoj ishrani, jer u njemu nema ničega nutritivno vrednog, samo čista energija iz ugljenih hidrata koja brzo diže insulin i utiče na hormone zadovoljstva kada ga jedete ili pijete. Nema veze da li se radi o običnom kristal šećeru, dektrozi, fruktozi, maltozi, glukozno fruktoznom sirupu, žutom šećeru…

Većina nas ne zna koliko šećera unosimo u toku dana, jer retko čitamo deklaracije na proizvodima. Tako šećer nalazimo i tamo gde ga ne očekujemo, na primer u ajvaru, cvekli i drugoj zimnici, kečapu, senfu, itd. Naravno, to su skromne količine u odnosu na one proizvode gde šećera ima poprilično mnogo: u sirupima, voćnim sokovima (prirodno prisutan šećer) i nektarima (i prirodan i dodati šećer), osvežavajuća bezalkoholna pića (kole i ostali veseli mehurići), slatkiše, itd.

Trans masti

Delimično hidrogenizovane biljne masnoće Ili laički rečeno margarini su osnovni izvori trans masti, koje su dokazano loše po zdravlje srca i krvnih sudova. Trans masti se veoma sporo razlažu u organizmu i utiču na porast lošeg LDL holesterola i triglicerida, dok istovremeno smanjuju količinu dobrog holesterola HDL, što svakako loše utiče na zdravlje. Pored kardiovaskularnih problema, utiču i na pojavu dijabetesa i brže starenje ćelija.

Ako se pitate gde se ove masnoće mogu naći, njima su bogati kremovi, kolači, biskviti, keksi, prelivi za salate, slatkiši, torte, sladoledi, lisnata i druga peciva… spisak je ogroman, možda je lakše dati odgovor gde ih nema: u industrijski neprerađenim namirnicama.

Zdrava ishrana ne podrazumeva korišćenje delimično hidrogenizovanih masnoća, jer baš kao i šećer, one nemaju nikavu nutritivnu vrednost, a bogate su energijom. Znate već šta treba da radite.

BHA i BHT

Ako mislite da su svi antioksidansi dobri, sledi razočarenje.Ova dva definitivno nemaju dobre namere a utiču na povećanje osećaja gladi i nesanice. Ova dva antioksidansa se mogu naći u žvakaćim gumama, čipsevima i kutijama žitarica (musli) radi sprečavanja da masnoće u istima užegnu. Domaći proizvođači ih uglavnom ne upotrebljavaju, ali ih još možete naći u uvoznim proizvodima. Eto još jednog razloga da čitate sitna slova na deklaracijama.