Kada ste pod stresom važno je i šta jedete: Nutricionista otkriva koje namirnice će vas smiriti

Stres je reakcija na fizičke, mentalne ili emotivne situacije, a ukoliko je napetost prevelika ili dugotrajna može da nas preoptereti i dovede do bolesti. Ishrana u takvim situacijama može da pomogne, ali i odmogne.

Ishrana u stanju stresa

Namirnice bogate vitaminima A, B, C i E

• Vitamin A: Šargarepa, sladak krompir, spanać, kelj, crvena paprika.
• Vitamin B: Integralne žitarice, orašasti plodovi, semenke, riba, jaja, mlečni proizvodi, zeleno lisnato povrće.
• Vitamin C: Citrusno voće (narandže, limun, grejpfrut), jagode, kivi, paprika, brokoli.
• Vitamin E: Orašasti plodovi, semenke (posebno suncokret), avokado, hladno ceđena biljna ulja.

Flavonoidi

Ovi antioksidansi se nalaze u različitim vrstama voća i povrća, uključujući bobičasto voće (borovnice, maline, jagode), čaj (zeleni i crni), crnu čokoladu, crveno vino (u umerenim količinama) i citrusno voće.

Magnezijum

Nalazi se u zelenom lisnatom povrću (spanać, kelj), orašastim plodovima (bademi, kesten), semenkama (bundeva, suncokret), integralnim žitaricama i mahunarkama.

Selen

Selen se može naći u brazilskom orahu, morskim plodovima, integralnim žitaricama, jajima, mesu.

Esencijalne masne kiseline

Nalaze se u maslinovom ulju, ribama bogatim omega-3 (losos, skuša, sardine), cija semenkama, lanenim semenkama i orasima.

Pored onoga što je preporučljivo da jedete, nutricionista savetuje da bi trebalo da izbegavate: crveno meso, beli hleb, paste i kolače sa dodatim šećerom.

Koje su posledice dugotrajnog stresa?

Dugotrajni stres može negativno da utiče na zdravlje i dovede do hroničnih bolesti, oslabi imunitet i naruši mentalno zdravlje. Prisustvo hormona stresa može da dovede do sledećih simptoma:

• ubrzanog pulsa
• plitkog disanja
• suva usta
• znojenja
• drhtanja
• promena u težini
• poremećaja varenja
• čestih infekcija
• plačljivosti
• glavobolja
• teškoća sa koncentracijom
• nervoze
• poremećaja spavanja

Količina hormona stresa obično se smanjuje nakon što stres prođe, ali može ostati povišena ako stres potraje ili se često ponavlja, ili ako negativno reagujete na svaku stresnu situaciju.

Istraživanja su pokazala:

Istraživanja pokazuju da je 75% bolesti povezano sa stresom, uključujući visok krvni pritisak, srčane i moždane udare, dijabetes, anksioznost, sindrom hroničnog umora, sindrom nadraženog creva, gojaznost, migrenu i tegobe s disanjem.

- Stalni stres može oslabiti imuni sistem, povećavajući rizik od infekcija, raka i autoimunih oboljenja. Pušenje, prejedanje i druge bolesti zavisnosti često su povezane sa stresom - kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Prenela: N.R.

Izvor: Nadijeti.com/Zdravlje.Kurir.rs