Držite dijabetes pod kontrolom uz ovih 12 namirnica bogatih proteinima: Zdravi izbori za stabilan nivo šećera

Pravilna ishrana može značajno da ublaži posledice već prisutnog dijabetesa, ali i da odloži ili spreči eventualne komplikacije, kao što su oštećenje očiju, bubrega i nerava. Uključivanje namirnica bogatih proteinima je jedan od načina za upravljanje ovom bolešću.  

Takođe, istraživanje Weill Cornell Medical College pokazalo je da konzumiranje povrća i proteina pre ugljenih hidrata ili skroba rezultira 29%, 37% i 17% nižim nivoima glukoze u 30, 60 i 120 minuta u poređenju sa situacijom kada se najpre jedu ugljeni hidrati.

Proteini takođe igraju važnu ulogu u jačanju imuniteta, koji je često oslabljen kod osoba sa dijabetesom. Zato obavezno dodajte ove namirnice bogate proteinima u svoju ishranu.

Sledi 12 namirnica bogatih proteinima koje mogu da vam pomognu da nivo šećera u krvi i dijabetes držite pod kontrolom. 

Suvo voće i namazi od orašastih plodova

Suvo voće (u malim količinama) i namazi od orašastih plodova (kao i sami plodovi), kao što su pistaći, bademi, kesten i kikiriki (zvanično mahunarka) su odlični izvori proteina i zdravih masti. Pistaći su, na primer, bogati ne samo proteinima, već i antioksidansima, što može da pomogne u zaštiti od oksidativnog stresa i kontrolisanju glikemijskog indeksa. Birajte namaze bez dodatih šećera i nezdravih trans masti.

Semenke

Čija, lan, bundeva i suncokret su semenke bogata proteinima. One su izvor omega-3 masnih kiselina koje poboljšavaju zdravlje srca i smanjuju upalu. Čija semenke su bogate vlaknima i kompletno visokokvalitetnim proteinima, što znači da sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje telo ne može samo da proizvede.

Sočivo

Sočivo, smeđe, zeleno i žuto, odličan je izbor za osobe sa dijabetesom. Bogato je proteinima i pomaže u snižavanju nivoa šećera i insulina u krvi.

Riba i morski plodovi

Riba, naročito masne ribe poput lososa, skuše i sardina, bogata je visokokvalitetnim proteinima i omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u smanjenju insulinske rezistencije, upala i rizika od srčanih bolesti.

Pasulj 

Sve vrste pasulja odličan su izvor biljnih proteina i vlakana. Kombinacija proteina i vlakana pomaže u usporavanju varenja ugljenih hidrata i sprečava brzi porast nivoa šećera u krvi.

Grašak

Grašak se često zanemaruje u ishrani, ali je bogat proteinima i vlaknima. Pomaže u kontroli nivoa šećera i odličan je za probavu.

Piletina i ćuretina

Piletina i ćuretina, posebno bez kože, odlični su izvori nemasnih proteina. Ove namirnice sadrže malo zasićenih masti i holesterola, što može da doprinese boljem zdravlju srca kod osoba sa dijabetesom.

Jaja

Jaja su jedan od najvažnijih izvora proteina za osobe s dijabetesom. Sadrže visokokvalitetne proteine, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata obično ne utiču na nivo šećera u krvi. Najbolje ih je jesti kuvana, kako biste smanjili rizik od dijabetesa.

Švapski sir

Kiseli sirevi su efikasna namirnica bogata proteinima koja je takođe siromašna ugljenim hidratima, što ih čini odličnom za osobe s dijabetesom. Sadrže casein, protein koji se sporo razgrađuje i pomaže u kontrolisanju gladi.

Sojini proizvodi

Proizvodi od soje, poput tofua, tempeha i edamamea, bogati je biljnom vrstom proteina i često se koriste u vegetarijanskoj ili veganskoj ishrani. Sojini proizvodi sadrže sve esencijalne aminokiseline koje telo ne može da proizvede samo.

Slatki krompir

Slatki krompir je hranljivo skrobno povrće koje je bogatije proteinima od običnog krompira. Takođe je bogat vitaminima A i C, vlaknima i antioksidansima koji pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Kinoa 

Kinoa je integralna žitarica koja sadrži kompletan profil proteina, što znači svih devet esencijalnih aminokiselina. Takođe ne sadrži gluten, što je čini pogodnom za osobe osetljive na ovaj protein.

Koliko proteina treba da unosite dnevno?

Preporučeni dnevni unos proteina iznosi 0,8 grama po kilogramu telesne težine, prema Harvard Health Publishing. Ova količina je minimalna da bi telo zadovoljilo osnovne nutritivne potrebe. Za zdravu ishranu, u zavisnosti od zdravlja bubrega, oko 10-35 odsto vaših dnevnih kalorija bi trebalo da dolazi iz proteina, što važi i za osobe sa dijabetesom. Ako ste trudni, proteini su potrebni u većim količinama - od 75-100 grama dnevno, kako bi se osigurao razvoj ploda i rastuća placenta.

Konsultujte se sa svojim lekarom kako biste odredili specifične potrebe u vezi sa proteinima.

Pripremila: N.L.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs