Šta bi sve trebalo da znate o nordijskoj dijeti? Ishrana sa severa kao rešenje za višak kilograma
Pojam "nordijska ishrana" osmislili su 2004. godine nutricionisti, naučnici i kuvari, sa ciljem da ukažu na sve veću stopu gojaznosti u zapadnim zemljama. U zemljama severne Evrope ta stopa je značajno niža, što su delimično povezali sa načinom ishrane.
U poređenju sa zapadnjačkim stilom ishrane, nordijska dijeta se odlikuje većim unosom biljnih namirnica, ribe i morskih plodova, kao i biljnih masti, uz manji unos crvenog mesa, mlečnih proizvoda, dodatih šećera i alkohola.
Šta se preporučuje, a šta izbegava?
Namirnice se dele prema učestalosti konzumiranja:
- Često se jedu: bobičasto voće, korenasto povrće, mahunarke, krompir, integralne žitarice (ječam, ovas, raž), semenke, orašasti plodovi, ražani hleb, riba, morski plodovi, začinsko bilje i ulje od uljane repice (kanole).
- Umereno: meso divljači, jaja, sir i fermentisani mlečni proizvodi.
- Retko: ostale vrste crvenog mesa i životinjske masti.
- Gotovo nikada: gazirani sokovi, dodati šećeri, prerađeno meso i brza hrana.
Sličnosti i razlike sa mediteranskom ishranom
Nordijska i mediteranska ishrana imaju mnogo zajedničkog - obe promovišu unos integralnih žitarica, povrća i voća, kao i ribe i plodove mora, dok ograničavaju crveno meso i prerađene proizvode.
Najveća razlika je u izboru masti: dok je u mediteranskoj dijeti ključna namirnica maslinovo ulje, u nordijskoj je to ulje od uljane repice. Oba ulja imaju dokazane koristi za zdravlje srca - povećavaju "dobar" (HDL) holesterol i smanjuju "loš" (LDL).
Zdravstvene koristi nordijske ishrane
Osim što može da pomogne u mršavljenju, istraživanja su pokazala da ovaj način ishrane pozitivno utiče na celokupno zdravlje i može da smanji rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, pa čak i određenih vrsta raka.
Studije su potvrdile da nordijska dijeta može da snizi krvni pritisak i pomogne u regulaciji holesterola. Na primer, jedno istraživanje iz 2014. godine pokazalo je da se kod gojaznih ispitanika koji su pratili ovu dijetu sistolni pritisak smanjio za 5,1 mmHg, a dijastolni za 3,2 mmHg u odnosu na kontrolnu grupu.
Druga studija objavljena iste godine u časopisu European Journal of Clinical Nutrition pokazala je značajno smanjenje dijastolnog pritiska kod osoba sa metaboličkim sindromom.
Takođe, nordijska ishrana je vrlo slična protivupalnoj dijeti - bazira se na obilju povrća, voća, zdravih masti i nemasnih proteina, a neka istraživanja ukazuju da može da smanji upalne procese u masnom tkivu, što dodatno smanjuje rizik od bolesti povezanih sa gojaznošću.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs
