6 namirnica koje naglo povećavaju nivo šećera u krvi: Nisu u pitanju samo slatkiši

Ako imate dijabetes tipa 2, sigurno znate koliko je važno pratiti unos ugljenih hidrata. Ali, nije samo količina ugljenih hidrata ta koja određuje kako će neka hrana uticati na nivo šećera u krvi.

Ovih šest namirnica često dovode do naglog skoka šećera u krvi, uz savete kako da ih uključite u ishranu na pametan način.

Proizvodi od belog rafinisanog brašna - rafinisani izvor ugljenih hidrata

Namirnice koje sadrže belo brašno, kao što su beli hleb, testenina i beli pirinač, spadaju u rafinisane izvore ugljenih hidrata, što znači da im je tokom prerade uklonjen veći deo vlakana.

- Vlakna su vrsta ugljenih hidrata koja ima brojne koristi. Organizam ih ne vari, pa imaju pozitivan uticaj na zdravlje creva i mogu usporiti varenje, što pomaže stabilizaciji šećera u krvi. Takođe, daju duži osećaj sitosti, što može sprečiti prejedanje i time indirektno pomoći u kontroli šećera -  kaže dr Sara Tomas, nutricionista i istraživač specijalizovan za dijabetes. 

Kad god možete, birajte integralne žitarice – integralni hleb, testeninu od celog zrna i smeđi pirinač, koji su bogati vlaknima korisnim za regulaciju šećera. Dobri izbori su i kinoa, amarant, heljda i oljušteni ječam, kaže Tomas.

Ipak, uz pravilan pristup, povremeno možete uključiti i manju količinu belog brašna u svoju ishranu. Pokušajte da ih uparite sa nemasnim mesom, zdravim mastima i niskougljenim izvorima vlakana, poput povrća bez skroba, kako bi obrok imao manji uticaj na šećer, savetuje Šet.

Zaslađeni napici – bez ključnih hranljivih materija

- Veoma je teško kontrolisati šećer u krvi ako pijete zaslađene napitke. Osim što sadrže velike količine šećera, napici poput gaziranih pića, zaslađenog ledenog čaja i čak voćnih sokova gotovo da ne sadrže proteine, masti ni vlakna. Uz to, ne pružaju osećaj sitosti - kaže dr Rasa Kazlauskaite, endokrinolog i profesor na Rush univerzitetu u Čikagu.

Najbolje je da potpuno izbegavate ovakve napitke. Ipak, mala količina može pomoći kod hipoglikemije (naglog pada šećera u krvi). U tom slučaju, započnite sa pola čaše (oko 100 ml), pa proverite kako vam se šećer menja pre nego što uzmete još.

Ako jednostavno žudite za nečim slatkim, probajte mineralnu vodu bez šećera sa ukusom. Ipak, voda bi trebalo da bude vaš glavni napitak. Ako vam obična voda teško „pada“, dodajte kriške svežeg voća za blag ukus, predlaže Kazlauskaite.

Brza hrana – iznenađujuće bogata šećerom

Kad pomislimo na brzu hranu, uglavnom je povezujemo sa visokim kalorijama i masnoćama, ali ona može biti i bogata šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, što dovodi do naglog skoka šećera. Pojedini hamburgeri iz restorana brze hrane sadrže skoro isto šećera kao i čokoladica. Na primer, jedan brzi čizburger može sadržati 7 g šećera i 32 g ugljenih hidrata, dok čokoladica od 56 g ima oko 29 g šećera i 35 g ugljenih hidrata.

Ako je brza hrana jedina opcija, imajte na umu da lepinje, pohovanje, sosevi, pomfrit i gazirani sokovi sadrže dosta šećera i rafinisanih ugljenih hidrata. Zato ih svedite na minimum, savetuje Šet. Ako uzmete sendvič sa pohovanom piletinom, kao prilog uzmite malu salatu sa što manje preliva.

I izbegavajte gazirane napitke, pa čak i dijetalne. Iako ne sadrže šećer ni kalorije, veštački zaslađivači mogu izazvati dodatnu žudnju za slatkišima.

Sušeno voće – lako povećava šećer u krvi

Sušeno voće  može povisiti nivo šećera, ali to nije razlog da ga potpuno izbacite iz ishrane. Naprotiv, ono je bogato vitaminima, mineralima, antioksidansima i vlaknima, što je korisno za zdravlje i upravljanje dijabetesom, kaže Tomas.

Važno je da voće uvek računate kao izvor ugljenih hidrata – jedna porcija je otprilike veličine teniske loptice. Birajte sveže ili zamrznuto voće bez dodatog šećera. Ako kupujete voće u konzervi, proverite da li je u vodi, a ne u sirupu.

Čak i kada su bez dodatog šećera, sušene voćke mogu znatno povisiti šećer. To je zato što su dehidrirane, pa u malom zalogaju sadrže isto šećera kao cela voćka. Na primer, cela kajsija ima nešto više od 3 g šećera, dok polovina sušene kajsije ima skoro 2 g.

Povrće sa skrobom – u većim količinama može destabilizovati šećer

Krompir, grašak i kukuruz sadrže više ugljenih hidrata od povrća bez skroba, poput brokolija, karfiola i kupusa.

- Ali to ne znači da ih treba u potpunosti izbaciti. I dalje su bogati hranljivim materijama, a neki čak sadrže više vlakana od povrća bez skroba - kaže Tomas.

Samo vodite računa da ih brojite kao izvor ugljenih hidrata, i kombinujte ih sa namirnicama koje sadrže zdrave masti, vlakna i nemasne proteine – tako ćete znatno ublažiti skok šećera u krvi.

Biljna mleka – mogu biti iznenađujuće bogata šećerom

Čak se i kravlje mleko računa kao izvor ugljenih hidrata, ali ima nizak glikemijski indeks (GI manji od 55).

Biljna mleka često imaju viši GI – mleko od ovsa sadrži mnogo šećera, a pirinčano najviše, sa GI od čak 86, kaže Tomas. Među biljnim alternativama, nezaslađeno sojino mleko ima najniži GI. Ipak, nutritivni sastav varira od brenda do brenda, pa obavezno čitajte deklaraciju.

Na primer, 100 g nezaslađenog sojinog mleka sadrži oko 0,5 g šećera i 3,5 g proteina. Kad kupujete biljna mleka, birajte nezaslađene varijante – imaju znatno manje šećera.

Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Evo šta sve uzrokuje porast šećera u krvi: Hrana nije jedini krivac za skok glukoze