Hrana za mozak: Da li se raspoloženje popravlja i viljuškom, a ne samo razgovorom ili lekovima?
Naučnici sve više povezuju ishranu sa depresijom, anksioznošću i mentalnim blagostanjem. Evo koje namirnice tu najviše pomažu.
Mozak, baš kao i srce, mišići ili koža, zavisi od onoga što svakodnevno unosimo u organizam. A određene namirnice ne samo da hrane telo, već mogu da podstaknu stvaranje "hormona sreće", umanje upalu u mozgu i ojačaju vezu između creva i emocija. U nastavku otkrivamo koje su to namirnice i zašto baš one mogu da pomognu mentalnom zdravlju – dugoročno.
Zeleno lisnato povrće i namirnice bogate B vitaminima
Spanać, kelj, blitva i salata doprinose unosu folata (B9) i vitamina B1, B2, B6 – ključnih u stvaranju serotonina i dopamina, neurotransmitera zaduženih za raspoloženje i motivaciju. Uz njih, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i semenke takođe pomažu održanju mentalne ravnoteže.
Masna riba i druge omega‑3 masti
Losos, pastrmka, tuna ili sardine donose omega‑3 masne kiseline koje umanjuju upale i pozitivno utiču na plastičnost moždanih ćelija (neuroplastičnost), što može da ublaži depresivna stanja. Takođe grade ćelijske membrane u mozgu i pomažu neurotransmiterima da funkcionišu normalno.
Bobičasto voće
Borovnice, maline, jagode i kupine prepune su antioksidanata – flavonoida i vitamina C – koji štite mozak od oksidativnog stresa. Takođe pozitvno deluju na nervnu komunikaciju i pomažu dobrom crevnom mikrobimu da ojača ravnotežu u telu.
Prebiotske namirnice bogate vlaknima
Luk, beli luk, slatki krompir, ovas, ječam i mahunarke hrane korisne crevne bakterije. One izlučuju kratkolančane masne kiseline koje smanjuju upalu, stimulišu stvaranje serotonina i utiču na smirenje putem parasimpatičkog nervnog sistema.
Fermentisane namirnice
Kefir, jogurt, kiseli kupus i kimči bogati su probioticima koji pomažu ravnoteži mikrobioma. Istovremeno smanjuju upalu i stimulišu komunikaciju creva i mozga, što povoljno utiče na raspoloženje i mentalni balans.
Zašto je ovakva ishrana važna dugoročno?
Ljudi koji slede visokokvalitetnu, uglavnom biljnu ishranu – poput mediteranske ili sličnih režima bogatih voćem, povrćem, integralnim žitaricama i ribom – imaju manji rizik od razvoja simptoma depresije i anksioznosti. Nasuprot njima, oni koji jedu pretežno ultra‑prerađenu hranu (grickalice, gotova jela) često pokazuju češće psihičke tegobe. Nekoliko ispitivanja ukazuje da već nekoliko nedelja u skladu sa mediteranskom ishranom može da ublaži depresivne simptome kod osoba koje imaju blaži oblik.
Ukratko – biljke obiluju antioksidansima i nutrijentima za stabilan um, a omega‑3 i vlakna hrane mozak i creva. Ova kombinacija deluje kao podsticaj neurotransmitterima i doprinosi smanjenju upale, što potencijalno utiče na dugoročnu psihičku dobrobit.
Izvor: Self.com/Zdravlje.kurir.rs
