Ishrana kao ključ zdravlja srca: Nutricionista savetuje šta da jedemo, a šta da izbegavamo
Zdravlje srca počinje na tanjiru. Način na koji se hranimo direktno utiče na glavne faktore rizika za kardiovaskularne bolesti – uključujući gojaznost,visok krvni pritisak,povišene masnoće u krvi i dijabetes tipa 2.
Nutricionista Jovana Srejić Ferluga za naš portal objašnjava kako pravilna ishrana može značajno doprineti prevenciji srčanih bolesti i koji su najvažniji principi koje bi svako mogao da usvoji.
- Postoji čitav niz namirnica koje imaju naučno dokazane koristi za zdravlje srca, posebno one bogate antioksidansima, zdravim mastima i vlaknima - objašnjava Srejić Ferluga.
Antioksidansi – prirodna zaštita
Namirnice bogate antioksidansima pomažu u borbi protiv upala i oksidativnog stresa, koji doprinose razvoju ateroskleroze i drugih srčanih oboljenja. U ovu grupu spadaju:
* Bobičasto voće (borovnice, jagode, maline)
* Paradajz
* Crna čokolada sa visokim udelom kakaoa
* Bademi i semenke
* Zeleno lisnato povrće
Spanać i drugo lisnato povrće bogato je nitratima, koji u telu postaju azot-oksid – jedinjenje koje širi krvne sudove i poboljšava protok krvi.
Omega-3 masne kiseline
Masna riba (poput lososa, sardine i skuše), kao i čia seme, laneno seme i orasi, pružaju dragocene omega-3 masti koje mogu da smanje trigliceride i krvni pritisak.
Zdrave masti – saveznici srca
Ne treba izbegavati sve masti – bitno je razlikovati zdrave od nezdravih.
* Maslinovo ulje je odlična zamena za puter i druge zasićene masti.
* Orašasti plodovi(posebno orasi i bademi) i semenke sadrže korisne masti i vlakna.
Hrana koju treba ograničiti
- Najveći neprijatelji zdravlja srca su skriveni u svakodnevnoj, industrijski prerađenoj hrani - upozorava naša sagovornica.
Ultra-prerađena hrana
Bogata je dodatim šećerima, nezdravim mastima i soju, a siromašna vlaknima. Ova kombinacija direktno povećava rizik od gojaznosti, hipertenzije i dijabetesa.
Zasićene masti
Nalaze se u puteru, pavlaci i crvenom mesu. Iako se njihova uloga u poslednje vreme preispituje, većina nutricionista i dalje savetuje umerenost.
Prerađeno meso
Kobasice, šunka, paštete i slični proizvodi povezani su s većim rizikom od srčanih bolesti.
So i alkohol
Prekomeran unos natrijuma iz gotove hrane podiže pritisak, dok alkohol u većim količinama oštećuje srčani mišić i povećava trigliceride.
Praktični saveti za svakodnevnu ishranu
Jovana Srejić Ferluga preporučuje nekoliko jednostavnih koraka koje svako može da uvede u svakodnevni život:
Čitajte etikete: Obratite pažnju na količine soli, šećera i zasićenih masti.
Kuvajte kod kuće: Priprema obroka vam daje potpunu kontrolu nad sastojcima.
Konsultujte nutricionistu: Planiranje ishrane sa stručnjakom povećava šanse za dugoročan uspeh.
Preporučeni načini ishrane
Nutricionistkinja ističe nekoliko obrazaca ishrane koji se najčešće preporučuju:
Mediteranska dijeta– bogata povrćem, ribom, maslinovim uljem i celovitim žitaricama
DASH dijeta – posebno osmišljena za snižavanje krvnog pritiska
Fleksibilna vegetarijanska ishrana – koja uključuje ribu i biljnu hranu, ali bez crvenog i prerađenog mesa
Zaključak
Zdrava ishrana nije privremena dijeta, već način života. Ulaganje u ono što unosimo u organizam direktno se odražava na naše srce, krvne sudove i celokupno zdravlje.
- Hrana ima moć– može biti lek ili uzrok bolesti. Izbor je na nama - ističe Jovana Srejić Ferluga.
