Jedna kesica čipsa dnevno povezana sa demencijom: I male količine ultraprerađene hrane utiču na mozak
Koliko ultraprerađene hrane unosite svakog dana možda ima veći uticaj nego što mislite. Nova studija pokazuje da čak i umeren porast u njenoj konzumaciji može da se poveže sa slabijom pažnjom i većim rizikom od demencije. Iako je reč o malim promenama, naučnici upozoravaju da se efekti vremenom sabiraju, čak i kada ostatak ishrane deluje uravnoteženo.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Alzheimer's & Dementia: Diagnosis, Assessment, & Disease Monitoring, obuhvatilo je 2.192 osobe uzrasta od 40 do 70 godina, koje nisu imale demenciju. U pitanju je period života kada se faktori rizika postepeno nagomilavaju, a prvi znaci neurodegeneracije mogu početi da se javljaju.
Ultraprerađena hrana definiše se kao industrijski prerađena hrana sastavljena od rafinisanih sastojaka i aditiva, sa minimalnim udelom celovitih namirnica. U mnogim razvijenim zemljama ona čini više od polovine ukupnog energetskog unosa, dok u Australiji učestvuje sa oko 42 odsto. Sličan trend beleži se i u zemljama u razvoju.
U ovoj studiji, ultraprerađena hrana činila je 21 odsto ukupne količine hrane i pića koje ispitanici unose, ali čak 41 odsto ukupnog energetskog unosa. Najčešće su se konzumirali zaslađeni napici, mlečni deserti, industrijske grickalice, proizvodi od krompira, prerađeno meso i gotova jela.
Veći unos ovakve hrane češće je zabeležen kod muškaraca i mlađih ispitanika, kao i kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja, gojaznošću i slabijim pridržavanjem mediteranskog načina ishrane.
Pad pažnje i male količine
Analiza je pokazala da povećanje unosa ultraprerađene hrane za 10 odsto - što odgovara jednoj dodatnoj kesici čipsa od oko 150 grama dnevno - prati blago, ali dosledno smanjenje pažnje. Istovremeno, raste i skor rizika za demenciju, i to za 0,24 poena. Iako su ove promene male, razlike su bile izraženije kod osoba koje unose najveće količine ove hrane.
Zanimljivo je da se pažnja postepeno smanjivala kako je rastao unos ultraprerađene hrane, dok pamćenje nije bilo značajno pogođeno. Povezanost sa rizikom od demencije bila je vidljiva kada se koristi modifikovani skor koji obuhvata faktore na koje je moguće uticati, poput kardiometaboličkog zdravlja, i ostala je prisutna i nakon uzimanja u obzir telesne mase i kvaliteta ishrane.
To ukazuje na to da uticaj ove hrane na mozak ne zavisi samo od toga što potiskuje zdravije namirnice, već i od samog procesa prerade. Ipak, važno je naglasiti da je reč o opservacionoj studiji, koja može da pokaže povezanost, ali ne i da dokaže uzročno-posledičnu vezu.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs
