Sunce je tihi ubica lepote: Dermatolog otkriva najjeftiniji antiejdž tretman na svetu
Iako police drogerija pucaju od skupocenih antiejdž seruma sa zlatom, retinolom i peptidima, istina je zapravo da čak 80 odsto vidljivih znakova starenja na vašem licu uzrokovano je isključivo suncem. Ako se vaša rutina ne završava zaštitnim faktorom, svaki drugi tretman nije dovoljan. Dr Sandra Čađenović, specijaista dermatovenerologije objašnjava za naš portal kako sunce zapravo uništava našu lepotu i zašto je svakodnevna SPF zaštita nezamenljiva u borbi protiv starenja kože.
- Divno prijateljsko sunce, koje podstiče sintezu vitamina D i lučenje hormona sreće, postaje neprijatelj ako ne znamo kako pravilno da zaštitimo kožu. A koža pamti i kao što je poznata modna ikona Koko Šanel jednom rekla: "Priroda vam daje lice koje imate sa 20, na vama je da zaslužite lice koje imate sa 50" - podseća naša sagovornica i dodaje da mnogi ljudi i dalje veruju da je zaštita od sunca rezervisana samo za plažu i dane kada je napolju 30+ stepeni.
- Međutim, proces koji zovemo foto-starenje ne miruje nikada. Važno je istaći da su UV zraci najefikasniji kradljivci kolagena koje poznajemo.
Kako nas sunce 'stari'?
Foto-starenje je prevremeno starenje kože uzrokovano isključivo UV zračenjem. Sunce aktivira enzime (metaloproteinaze) koji razgrađuju kolagenska vlakna brže nego što telo može da ih obnovi. To se dešava svakog minuta dok ste napolju, dok šetate do posla, pijete kafu u bašti ili vozite auto. Sunce ne čeka da vi obučete kupaći kostim da bi počelo da deluje na vaše lice.
- Zamislite vlakna kolagena i elastina kao unutrašnju potporu, svojevrsnu "skelu" vaše kože. Ona drže lice zategnutim i jedrim. Sunčevo zračenje prodire duboko u dermis i, poput nevidljivog čekića, polako razbija tu potporu. Kada se ona uruši, koža gubi elastičnost, počinje da "visi" i stvaraju se prve duboke bore. Međutim, bore su samo spoljašnji znak. Ispod njih se kriju ozbiljna oštećenja DNK ćelija kože - naglašava naša sagovornica.
Dakle, opuštena koža je indikator da su odbrambeni mehanizmi ćelije iscrpljeni. To nije samo estetski problem, već znak hroničnog oštećenja tkiva koje kasnije može dovesti i do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema, uključujući i prekancerozne i kancerozne promene, upozorava doktorka.
UVA vs UVB: Ko je 'tihi ubica' mladolikosti kroz prozor?
Često vidimo ove oznake na ambalažama, ali retko ko razume njihovu suštinsku razliku. Dr Čađenović pojašnjava mehanizam delovanja sunčevih zraka koji često zanemarujemo:
- UVB zraci (B kao Burn – opekotina): Oni deluju na površinski sloj kože. Od njih crvenimo, dobijamo bolne opekotine i kasnije se ljuštimo. Oni su najjači leti.
UVA zraci (A kao Aging – starenje): Ovo su "tihi neprijatelji". Oni su prisutni od izlaska do zalaska sunca, 365 dana u godini.
- Prolaze kroz najgušće oblake, ali i kroz prozorska okna u vašoj kancelariji, kolima ili stanu. Upravo oni prodiru najdublje, izazivajući hiperpigmentacije (fleke) i trajno oštećenje ćelija. Ako sedite pored prozora bez zaštite, vaša koža stari brže nego što mislite - opominje doktorka i sugeriše da je šteta često nevidljiva dok ne postane prekasno, ali da postoje znaci.
- Ako primetite da vam je tekstura kože postala grublja, da se pojavljuju sitne beličaste tačkice ili da vam ten postaje neujednačen bez obzira na negu - to su znaci oštećenja. Mi dermatolozi koristimo posebne UV kamere koje pokazuju "skrivene" fleke duboko u slojevima kože, koje će na površinu isplivati tek za pet ili 10 godina - ističe dr Čađenović.
Vitamin D u senci SPF-a
U isto vreme, sunce je glavni izvor vitamina D. Pitamo našu sagovornicu da li korišćenje SPF-a blokira njegovu sintezu i kako uspostaviti balans između zaštite kože i celokupnog zdravlja?
- To je česta zabluda. Naučne studije potvrđuju da normalna upotreba SPF-a ne blokira sintezu vitamina D u meri koja bi dovela do deficita. Za optimalan nivo vitamina D dovoljno je izložiti suncu samo šake i podlaktice, 10-15 minuta dva do tri puta nedeljno, bez zaštite. Koža lica i vrata je najtanja i najizloženija fotostarenju. Zato bi uvek treba da bude pod maksimalnom zaštitom. Balans postižemo tako što štitimo lice, a dozvoljavamo minimalno izlaganje ostatka tela - savetuje dermatolog.
Najčešće greške i opasni mitovi
Najveća greška koju ljudi prave je štednja na proizvodu, navodi doktorka. Za lice i vrat neophodna je količina kreme koja stane na dva cela prsta (kažiprst i srednji prst). Sve manje od toga drastično smanjuje deklarisani faktor zaštite. Takođe, kremu treba nanositi na svaka dva sata, tokom izlaganja suncu.
- Mit da nas "podloga" iz solarijuma štiti od sunca na moru je jedan od najopasnijih. Solarijum emituje visoke doze UVA zračenja koje samo dodatno iscrpljuje odbrambene mehanizme kože, ne pružajući nikakvu zaštitu od opekotina i dodatno doprinosi oštećenju ćelija i starenju - naglašava dr Čađenović.
Još jedna zabluda je da nam SPF zaštita nije potrebna kada je napolju oblačno. Naime, oblaci blokiraju samo deo UVB zraka (onih koji prže), ali UVA zraci prolaze i kroz oblake i kroz obično prozorsko staklo gotovo neometano.
- Ako sedite u kancelariji pored prozora, vi ste izloženi zračenju koje prodire duboko u dermis i trajno uništava elastičnost kože. Staklo vas štiti od opekotina, ali ne i od starenja. Dakle, sunčevi zraci su prisutni bez obzira na vremenske prilike, pa je savet da zaštitnu kremu na lice i vrat stavljate 365 dana u godini - poručuje dr Sandra Čađenović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
· Reaguj