Prirodna pilula za smirenje i dobro varenje postoji u našem telu: Kako da je aktiviramo pomoću vagusnog nerva
Hronični stres tiho, ali uporno narušava fizičko i mentalno zdravlje. Stres na poslu, u porodici, nesanica i nervoza neminovno dođu jednog dana na naplatu, iako nam je priroda podarila mehanizme pomoću kojih možemo da kontrolišemo često neizbežan stres. „Reset vagusnog nerva” može, kako se veruje, da ublaži osećaj napetosti u telu, doprinese opuštanju i poboljša mentalno zdravlje. Jednostavne vežbe disanja ili meditacije i različite tehnike stimulacije vagusnog nerva mogu nekada biti najbolja „pilula” za smirenje.
Šta je vagusni nerv?
Vagusni nerv povezuje mozak sa vitalnim organima i utiče na rad više važnih telesnih funkcija. Vagusni nerv je ključni deo parasimpatičkog nervnog sistema, poznatog kao „odmor i varenje” (rest and digest). Kada vagusni nerv funkcioniše optimalno, poboljšava se varenje i smanjuje nivo stresa.
Optimalan rad vagusnog nerva omogućava bolji oporavak od fizičkog i emocionalnog stresa.
Šta je „reset vagusnog nerva”?
„Reset vagusnog nerva” je skup aktivnosti koje stimulišu i smiruju nervni sistem. Ovaj proces pomaže telu da pređe iz stanja stresa u stanje opuštenosti.
Uobičajeni simptomi stresa su: ubrzan rad srca, anksioznost, napetost mišića, nesanica, loše varenje, mentalni umor i promene raspoloženja. Stimulacija vagusnog nerva može da bude od pomoći u ublažavanju ovih simptoma. Iako efekti variraju od osobe do osobe.
Može li „reset vagusnog nerva” trenutno da ublaži stres?
U nekim slučajevima, efekat može da bude trenutan jer vagusni nerv ima važnu ulogu u aktiviranju „režima opuštanja” u telu. Sporo disanje i meditacija snižavaju srčanu frekvenciju i doprinose postizanju unutrašnjeg mira. Stručnjaci ipak navode da ne reagujemo svi u istoj meri na „reset” vagusnog nerva. Moguće je da neke osobe odmah osećaju olakšanje, dok će drugima biti potrebno više vremena.
Simptomi slabijeg rada vagusnog nerva
Problemi sa vagusnim nervom mogu da utiču na fizičko i mentalno zdravlje. Najčešći simptomi su anksioznost i napadi panike, problemi sa varenjem, nadutost, umor, nesanica, teškoće u opuštanju, ubrzan rad srca i loša koncentracija. Česte su i promene raspoloženja. Ukoliko ovi simptomi traju duže vreme, preporučuje se medicinski pregled.
Najkorisnije vežbe za kontrolu stresa
Jedna od najjednostavnijih metoda aktivacije je kontrolisano disanje. Savet je da sednemo, udišemo kroz nos oko 4 sekunde, zadržimo dah 2 sekunde, a izdahnemo tokom 6 sekundi. Ova vežba se ponavlja nekoliko puta.
Prskanje lica hladnom vodom ili hladan tuš mogu da aktiviraju vagusni nerv i podstaknu smirenje. Oprez je potreban kod osoba sa srčanim tegobama.
Hukanje, pevušenje i pevanje takođe stimulišu vagusni nerv. Ove aktivnosti mogu prirodno da poboljšaju raspoloženje. Hodanje, istezanje i joga takođe smanjuju nivo stresa i doprinose zdravlju nervnog sistema.
Zagovornici stimulacije vagusnog nerva kažu da navedene tehnike omogućavaju bolju kontrolu stresa, bolji san, emocionalnu stabilnost i olakšavaju varenje. Istovremeno, poboljšavaju koncentraciju, smanjuju anksioznost i doprinose stabilnijem radu srca.
Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć
Većini zdravih osoba navedene tehnike biće od pomoći. Medicinski pregled savetuje se ako imamo česte napade panike, izražene simptome anksioznosti i depresije, bol u grudima, dugotrajne probavne probleme, hroničnu nesanicu, izražen emocionalni umor ili nekontrolisan stres.
Izvor: continentalhospitals.com/Zdravlje.Kurir.rs
· Reaguj