Depresija je mnogo više od tuge: Kada nije me briga postane problem
Lekari kažu da je depresija ozbiljan poremećaj raspoloženja, ali i mnogo više od osećaja tuge. Depresija često onesposobljava čoveka, praćena je osećajem beznađa, manjkom energije, nekim pacijentima je teško da ustanu iz kreveta. Primetan je i gubitak interesovanja za sve one životne sredine koje su nekada značile radost. Depresija je i bolest koja često dolazi nečujno, stručnjaci navode da postoje neočekivani znaci depresije koji često ne izgledaju kao depresija.
Samoućutkivanje
Normalno je da ponekad nemamo dovoljno jasno mišljenje o tome šta želimo da radimo. Međutim, ako većinu vremena nemate stav ili želju da izrazite svoje mišljenje, moguće je da vam se prikrada depresija.
Sama reč „depresija“ podseća na potiskivanje - odnosno na stanje u kojem osoba može da potiskuje svoje misli, osećanja i potrebe.
Jedan od razloga zbog kojih prestajemo da izražavamo svoje mišljenje jeste strah od odbacivanja. Možemo se plašiti da se drugi neće složiti sa nama ili da ćemo izazvati konflikt, pa biramo da ćutimo.
Istraživanja ukazuju da je samoućutkivanje, odnosno navika da ne izražavamo sopstvene misli i potrebe, povezano sa depresijom. Što više skrivamo ono što zaista mislimo i osećamo, ljudima oko nas postaje teže da nas upoznaju onakvima kakvi zaista jesmo.
Nije me briga
Rečenica „nije me briga“ ponekad može da bude iskren odgovor, ali kada postane uobičajen odgovor na skoro sve probleme, može da bude znak depresije.
Kada govorimo da nam nije stalo, iako zapravo imamo želje ili potrebe, često potiskujemo sopstvena osećanja. Na taj način pokušavamo da izbegnemo neslaganje sa drugima ili neprijatne razgovore.
Izbegavanje spoljnog konflikta, međutim, može dovesti do unutrašnjeg konflikta, jer u nama i dalje postoje želje i osećanja, ali ih više ne izražavamo.
Stručnjaci navode da osobe sa depresijom često gube kontakt sa sopstvenim unutrašnjim glasom - postoji razlika između onoga što telo i emocije šalju kao signal i onoga što smo spremni da prihvatimo.
Više ne znate šta zapravo želite
Osećaj da ne znamo šta želimo može delovati potpuno stvarno, ali često je posledica dugotrajnog potiskivanja sopstvenih potreba i želja.
Mnogi ljudi od detinjstva uče šta znači biti „dobar“ ili „prihvatljiv“, pa kasnije mogu početi da skrivaju želje koje se ne uklapaju u očekivanja okoline.
Strah da će nas drugi smatrati sebičnim, lošim ili neprihvatljivim može dovesti do toga da svoje želje potisnemo toliko duboko da ih više ni sami ne prepoznajemo.
Istraživanja pokazuju da kod dela osoba sa depresijom može doći do smanjene aktivnosti u delovima mozga koji učestvuju u donošenju odluka, planiranju i postavljanju ciljeva. Zbog toga pronalaženje pravca i donošenje odluka mogu postati mnogo teži.
Ponekad ne znači da ne znamo šta želimo, već da smo svoje želje prekrili slojevima sumnje, osećaja krivice i samokritike.
Počinjete da osećate da ništa nema smisla
Osećaj da život nema svrhu još je jedan suptilan znak koji može pratiti depresiju. Kada potisnemo svoje želje, emocije i potrebe, možemo izgubiti osećaj povezanosti sa sobom i početi da verujemo da ne znamo koja je naša svrha.
Istraživanja među mladima sa depresijom pokazala su da mnogi opisuju upravo ovakav osećaj – kao da samo „odrađuju život“, funkcionišu na autopilotu ili posmatraju sopstveni život sa određene distance.
Ipak, osećaj izgubljenosti ne znači nužno da svrha ne postoji, već da je možda trenutno teško prepoznati je zbog emocionalnog opterećenja.
Izvor: yourtango.com/ zdravlje.kurit.rs
