Depresija nije samo tuga: 11 činjenica koje mnogi ne znaju, a trebalo bi
Veliki depresivni poremećaj, poznat jednostavno kao depresija, često se pogrešno svodi na osećaj tuge. Međutim, naučnici je opisuju kao složeno medicinsko stanje na koje utiču brojni faktori – od genetike i biologije do psiholoških i životnih okolnosti.
Iako tačan uzrok depresije još nije u potpunosti razjašnjen, istraživanja su pokazala da postoje brojni faktori koji mogu povećati rizik, ali i različiti načini lečenja koji mogu pomoći.
Geni mogu imati veliku ulogu u nastanku depresije
Istraživanja pokazuju da genetska predispozicija može biti odgovorna za oko 40 do 50 odsto rizika za depresiju. To znači da nasledni faktori mogu objasniti zašto su neke osobe podložnije ovom poremećaju, dok kod drugih on ne nastaje, čak i kada prolaze kroz slične životne okolnosti.
Ipak, genetika nije jedini faktor – važnu ulogu imaju i stres, fizičko zdravlje, način života i okruženje.
Osoba sa depresijom ne mora izgledati tužno
Depresija je često „skrivena bolest“. Neki ljudi mogu delovati veselo, uspešno i društveno, dok se iznutra bore sa teškim simptomima.
Zbog toga okolina ponekad ne prepozna problem na vreme, posebno ako osoba ne govori otvoreno o tome kako se oseća.
Depresija može izazvati fizički bol
Iako je najčešće povezujemo sa emocionalnim patnjama, depresija može izazvati i telesne simptome.
To mogu biti:
* bolovi u mišićima i telu
* stomačne tegobe
* osećaj iscrpljenosti bez jasnog fizičkog uzroka
Razlog je što su delovi mozga koji učestvuju u doživljaju emocionalnog i fizičkog bola povezani sa procesima koji se menjaju kod depresije.
Pročitajte:
Depresija je povezana sa zdravljem creva
Sve više istraživanja ukazuje na vezu između crevnog mikrobioma i mentalnog zdravlja. Kod osoba sa depresijom češće se uočava poremećaj ravnoteže bakterija u crevima.
Ishrana bogata vlaknima, probioticima i prebioticima može imati pozitivan uticaj, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ova veza potpuno razumela.
Depresija može dovesti do promena u mozgu
Kod nekih osoba sa velikim depresivnim poremećajem snimanja mozga mogu pokazati određene promene.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da depresija nije ista kod svih ljudi i da magnetna rezonanca sama po sebi ne može da postavi dijagnozu. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razvile preciznije metode za razumevanje ovog poremećaja.
Depresija je povezana sa drugim bolestima
Osobe sa depresijom imaju veći rizik od određenih hroničnih bolesti, uključujući:
* dijabetes
* artritis
* zapaljenske bolesti creva
Naučnici još istražuju da li depresija povećava upalne procese u telu ili hronične bolesti povećavaju rizik od depresije – moguće je da postoji veza u oba pravca.
Lečenje depresije nije isto za svakoga
Ne postoji jedan univerzalni tretman koji odgovara svima. Lečenje može uključivati:
* antidepresive
* promene životnih navika
* redovnu fizičku aktivnost
Kod nekih osoba najbolji efekat daje kombinacija više pristupa, dok pronalaženje odgovarajuće terapije ponekad zahteva vreme.
Nekada je potrebno probati više lekova
Mnogi ljudi ne osete poboljšanje nakon prvog antidepresiva koji koriste. To ne znači da terapija neće delovati, već da različiti lekovi različito utiču na različite osobe.
Nekada je potrebno više pokušaja kako bi se pronašao tretman koji najbolje odgovara pacijentu.
Vežbanje može biti snažan saveznik protiv depresije
Istraživanja pokazuju da kod osoba sa blažom depresijom vežbanje može imati sličan efekat kao određeni oblici terapije.
Preporuka za većinu odraslih je oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, ali i kraće šetnje od 10 do 15 minuta mogu biti dobar početak.
Ishrana može uticati na rizik od depresije
Način ishrane može imati važnu ulogu u mentalnom zdravlju.
Ovakva ishrana povezuje se sa manjim rizikom od depresije:
* voćem i povrćem
* integralnim žitaricama
* ribom
* maslinovim uljem
* antioksidansima
Nasuprot tome, ishrana bogata prerađenim mesom, slatkišima, rafinisanim žitaricama i hranom sa mnogo zasićenih masti povezuje se sa većim rizikom.
Depresija i anksioznost često idu zajedno
Mnogi ljudi koji imaju depresiju istovremeno imaju i anksiozni poremećaj. Procene pokazuju da čak oko polovine osoba sa depresijom ima i simptome anksioznosti.
Anksioznost može biti jednako iscrpljujuća kao i depresija, ali ljudi ponekad godinama žive sa njom ne prepoznajući da im je potrebna pomoć.
Zaključak
Depresija nije znak slabosti niti samo loše raspoloženje – ona je složeno zdravstveno stanje koje može uticati na mozak, telo, odnose i svakodnevni život. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
