Naši građani su tokom prethodne godine popili oko sedam i po miliona kutija lekova za smirenje i antidepresiva, što je više od broja stanovnika naše države. Zašto prvo posežemo za sedativima, a ne za psihoterapijom, na koji način možemo da pomognemo sebi, osim lekovima i da li su sedativi više štetni nego korisni, saznaćete u narednom prilogu.
Lekovi za smirenje se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza, a osim toga često se koriste i za ublažavanje posledica stresa, napetosti i sličnih poremećaja. S obzirom na to da smo kao nacija večito pod stresom, ti podaci nisu iznenađujući. Za sedativima posežu i mlađi i stariji.
Naši sugrađani ne kriju da ih svakodnevno koriste.
- Pa da, ko ne koristi lekove sad u ovim godinama. Pa eto da bih spavala, da se odmorim i tako - kaže sagovorica Kurir TV.
Drugi, kažu, da je opravdano uzimanje, usled ogromnih promena.
- Sve se promenilo, ljudi se promenili, život se promenio, svi su nervozni, ljuti, nemaju para, nemaju posla i moraju da se smire nečim - kaže sugrađanin.
Rastrojstvo, depresija, anksioznost Sedativi i antibiotici su najzloupotrebljavaniji lekovi. Iako se uzimaju na recept, naši građani ih uzimaju na svoju ruku, tako se i na internetu mogu pronaći oglasi u kojima se prodaju lekovi za smirenje. Umesto da se obratimo lekaru, ipak samoinicijativno uzimamo lekove.
Prim. dr Ivica Mladenović, načelnik klinike za bolesti zavisnosti, psihijatar i porodični psihoterapeut ističe zbog čega su sedativi prvo rešenje za kojim posežemo.
- Sedativi daju odmah rezultat, onog trenutka kad se javi napetost, to su anksiolitici, tzv bensedin, bromazepam, lorazepam, leksilijum itd, daju rezultat istog trenutka i to jako prija svakome. Drugo, psihoterapija jeste mnogo bolja varijanta od sedativa, ali psihoterpaija košta. Psihoterapija je skupa, vi nemate besplatnu psihoterapiju. Psihoterapija daje suštinsku promenu ličnosti, način da se na adekvatan način nosite sa stresom življenja, ali psihoterapijski proces traje od par meseci do par godina. Koliko su korisni, toliko su i štetni, pogotovo na duže staze.
Profesor i doktor kardiohirurgije i upozorava na nuspojave. - Sedativi nisu dobri da se uzimaju dugo. Usporavaju se fiziološke funkcije, profesionalne sposobnosti. Vi kada uzmete sedativ uveče, vama to dejstvo deluje produženo, ne deluje do 6 ujutro do 7, ono često deluje do 24sata i smanjuje radne sposobnosti - kaže Ristić. Da bi se ostvario isti efekat kao na početku terapije, potrebna je veća doza sedativa, pri čemu se stvara zavisnost pri hroničnoj upotrebi, već nakon nekoliko nedelja.
- Štetne posledice, konkretno, nema ih u tolikoj meri da će one ugroziti život pacijenta, ali u svakom slučaju smanjiće aktivnost. Što se tiče kardiovaskularnog sistema, usporiće puls, sniziće arterijski pritisak. Naravno, to nije dobro za pacijente koji već boluju od kardiovaskularnih obolenja - upozorava Ristić. Svaki četvrti stanovnik Srbije koristi lekove protiv stresa na nedeljnom ili mesečnom nivou. Gotovo je nemoguće da se čovek sam odvikne od tih lekova, stoga, potražiti pomoć nije sramota.
Kurir.rs/Marija Opačić
NE PROPUSTITE
