Poremećaji u ishrani spominju se već u starom Egiptu i u nekim persijskim spisima. Čak su se i stari Rimljani na svojim zabavama prejedali, a zatim povraćali da bi mogli ponovo da jedu.
Danas, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko sedam odsto svetske populacije pati od poremećaja ishrane, a od tog broja 20 odsto umire jer prelaze u anoreksiju ili u preterano gojazno stanje.
Prof. dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da poremećaji u ishrani, ukoliko nisu posledica telesnih ili genetskih uzorka, nastaju u glavi i da tu i treba da se rešavaju.
– Ekstremi ovih poremećaja su ili prejedanje ili izbegavanje hrane, zbog čega nastaju bolesti bulimija, anoreksija i gojaznost. Svi uzroci su u nama samima, a mogu biti razni, kao što su strahovi, hronični stresovi koji se ne rešavaju, depresije, nezadovoljstva, odnosi sa roditeljima - navodi prof. dr Milić i dodaje nijedan poremećaj u ishrani ne bi trebalo da se rešava bez stručnjaka – psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra.
ANOREKSIJA
Osoba koja pati od anoreksije ima telesnu težinu najmanje 15 odsto ispod očekivane. Gubitak težine uslovljen je izbegavanjem hrane koja goji. takve osobe imaju konstantan strah od gojaznosti, ali i poremećaj vezan za endokrinološki status. Kod žena se to manifestuje kroz izostanak menstruacije, a kod muškaraca promenama u potenciji.
BULIMIJA
Za osobe sa bulimijom tipično je da jedu sve što im dođe pod ruku. Opsednute su strahom od gojenja, uz istovremeni osećaj gladi i žudnje za hranom. Bulimični napad praćen je samopotcenjivanjem, depresivnim raspoloženjem i strahom od dobitka težine, a da bi to sprečile, devojke izazivaju povraćanje, koriste laksative i diuretike, preteruju s fizičkim aktivnostima. Ono na šta članovi porodice treba da obrate pažnju, ako posumnjaju na bulimiju jesu akutno ispražnjen frižider: nestajanje hrane, veća količina hrane po kući, zaprljano kupatilo posle povraćanja, osoba koja je bolesna od bulimije posle povraćanja često ima zakrvavljene oči, podbulo lice, mogu da se jave otoci podviličnih i parotidnih žlezda.
GOJAZNOST
Gojaznost, prekomerna ili patološka, jeste hronična bolest. Nastaje i ispoljava se nakupljanjem masnoća u organizmu i povećanjem telesne težine (TT). Svako povećanje za više od 10 procenata od idealne telesne težine, danas se smatra gojaznošću.
NE PROPUSTITE
