Naučnici iz Brazila sproveli su istraživanje kako bi utvrdili da li “terapija smehom” utiče na kardivaskularne probleme. Studija je sprovedena nad 26 odrasle osobe, prosečne starosti od 64 godine, koji svi boluju od koronarne bolesti srčanih arterija, koju karakteriše skupljanje naslaga na zidovima arterija koje srce snabdevaju sa krvlju, prenosi The Guardian.
KOMEDIJE SU ZDRAVIJE ZA SRCE
Pola ispitanika je tokom tri meseca svaki drugi dan gledalo komedije, dok je druga polovina gledala samo ozbiljne dokumentarne serije i filmove, o temama kao što su politika i kišne šume Amazonije.
Studija je pokazala da je kod onih ispitanika koji su gledali samo smešni sadržaj došlo do poboljšanja od 10 odsto u količini kiseonika koje njihovo srce može da ispumpava u telo, kao i do poboljšanja fleksibilnosti arterija. Osim toga, kod njih je takođe došlo i do značajnog smanjenja inflamatornih markera, koji ukazuju koliko se naslaga nakupilo na krvnim sudovima i da li postoji rizik od pojave moždanog ili srčanog udara.
Vođa istraživačkog tima, professor Marko Safi, iz Kliničkog centra u Porto Alegre u Brazilu, izjavio je prilikom prestavljanja studije na nedavno održanom Kongresu Evropskog udruženja kardiologa da je “studija dokazala da terapija smehom povećava funkcionalni kapacitet kardivaskularnog sistema i da bi ovakva terapija trebalo da se implementira u svim institucijama i zdravstvenim sistemima za pacijente kod kojih postoji rizik od pojave srčanih problema”.
Prethodne studije su već pokazale da smeh pomaže kod srčanih problema jer se prilikom smejanja u organizmu ispuštaju “hormoni sreće”, odnosno endorfin, dopamin i seratonin, koji pomažu pri smanjenju inflamacija ali i opuštanju srca i krvnih sudova. Osim toga, smeh snižava i nivo stresa, koji dodatno opterećuje srce.
SVAKODNEVNI SIMPTOMI
Pacijenti koji boluju od koronarne bolesti srca često svakodnevno imaju pojavu simptoma kao što su bolovi u grudima i nedostatak vazduha, i u stalnom su riziku od pojave srčanog udara. Lekovi kao što su statini mogu da pomognu pri olakšavanju simptoma, ali kod nekih pacijenata je neophodna operacija kako bi se proširile pogođene arterije.
Ali professor Safi smatra da bi terapija smehom trebalo ubuduće da bude regularni deo terapije za bolesnike u staračkim domovima i bolnicama, kao i za one srčane bolesnike koji žive van medicinskih ustanova.
“Terapija smehom ne mora samo da uključuje TV program, već može da se sprovodi i na večerima komedije ili tokom druženja sa prijateljima i porodicom. Ljudi treba da rade što više stvari koje ih zasmejavaju bar dva puta nedeljno”, savetuje Safi, koji smatra da osim za srce, smeh može da bude dobar i za mozak, a može da pomogne pacijentima da se redovno pridržavaju prepisane terapije.
“Opšte je poznato da srećni ljudi bolje prihvataju sve savete i preporuke vezane za terapiju”, navodi profesor.
Međutim, naučnici ističu da je ova studija samo pokazala povezanost između smeha i poboljšanja simptoma, ali nije uspela da dokaže uticaj, i da je potrebno još vremena i rada kako bi se uvrstila u redovnu terapiju.
“Iako ova studija otkriva zanimljivu mogućnost da smeh može da leči koronarnu bolest srčanih arterija, potrebno je da se ovo malo istraživanje ponovi kako bismo bolje razumeli kako tačno ovakva terapija pomaže obolelima od ove bolesti. Ali je ohrabrujuće što nešto tako jednostavno i širokorasprostranjeno kao što je smeh može da bude dobro za naše zdravlje. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bismo utvrdili da li je samo smeh doveo do poboljšanja simptoma, i koliko bi to poboljšanje moglo da traje”, izjavio je profesor Džejms Lejper, direktor Britanskog udruženja za borbu protiv srčanih oboljenja.
(kurir.rs/theguardian.com/Vanesa Marčeta)
NE PROPUSTITE
