Hipnozu mnogi povezuju sa "gubitkom kontrole" ali ona je upravo suprotno. Uz umirivanje disanja i koncentrisanje na prijatne stvari i događaje, autohipnoza vam može pomoći da umirite bol, lakše utonete u san i borite se sa stresom.

Kada pomislite na hipnozu, verovatno zamišljate viseće klatno i potpuni gubitak kontrole. Ali prema psihijatru Dejvidu Špigelu, doktoru medicine, suosnivaču i glavnom naučnom direktoru Reveri, hipnoza je moćno terapeutsko sredstvo koje može pomoći kod anksioznosti, spavanja, ublažavanja bola i slično. Na proučavanju ove teme proveo je preko 40 godina proučavajući tu temu.

- Hipnoza nikako nije gubitak kontrole. To je upravo način da poboljšate kontrolu nad svojim umom i telom - rekao je Špigel u epizodi Mindbodygreen podcasta.

youtube-mindbodygreen-david-spiegel-m.d.-a-psychiatrist-.jpg
Youtube Printscreen 

U nastavku saznajte nekoliko Špigelovih isprobanih vežbi za bolju kontrolu nad svojim snom, stresom i fizičkim stanjem.

Hipnoza sužava fokus i može odvojiti um od bola

- Radili smo kontrolisana ispitivanja koja pokazuju da ljudi koji su podvrgnuti hirurškim procedurama koje ne koriste opštu anesteziju mogu da smanje bol za 80% samo putem samohipnoze - kaže Spiegel.

Hipnoza vam može pomoći da suzite fokus i odvojite um od situacija koje mogu pojačati bol (na primer, anksioznost ili zabrinutost). Špigl pominje pacijentkinju koju je lečio i koja je tokom trudnoće osećala bol u leđima:

- Što je beba bila veća, to je imala više bolova u leđima. Pacijentkinja nije mogla da uzima lekove protiv bolova, pa je želela da pokuša sa hipnozom.

Špigl ju je pitao koja navika joj je najviše utešila tokom trudnoće. Njen odgovor je bio: topla kupka.

- Rekao sam joj : U svojoj ste kadi. Neka toplina kupke filtrira bol. Fokusirajte se na taj osećaj lebdenja, lakoće i topline. U roku od nekoliko minuta, njen bol se smanji sa osam (od 10 stupnjeva što je maksimum) na tri.

Međutim, lakše je reći nego učiniti, naravno, ali ključ je da nekako skrenete pažnju sa samog osećaja. Bili biste iznenađeni koliku moć vaš um može imati nad bolom.

meditacija-disanje-profimedia0321025418.jpg
Profimedia 

"CIklični uzdah" pomaže da lakše zaspite

- Kada imate problem da zaspite, obično radite pogrešne stvari. Gledate na sat da biste izračunali koliko sna gubite ili razmišljate o svojoj prenatrpanoj listi obaveza za sledeći dan, što vas samo još više uzbuđuje. Telo vam postaje napeto, mišići se stežu, broj otkucaja srca se povećava kao i krvni pritisak, a imate više problema sa spavanjem", dodaje on.

Umesto toga, on preporučuje da "utešite" svoje telo.

- Zamislite da lebdite u kadi, jezeru, hidromasažnoj kadi ili plutate u svemiru - kaže Špigl. Takođe ćete možda želeti da vežbate ono što on naziva "cikličnim uzdahom", gde udahnete do pola, zadržite dah i potpuno i polako izdahnete kroz usta, objašnjava on.

- Dok to radite, pokrećete umirujući parasimpatički autonomni sistem i pomažete svom telu da se opusti.

Nastavite da lebdite u svojoj mašti, a ako imate bilo kakve negativne misli o svojim navikama spavanja ili predstojećem rasporedu rada, odvojite ih od svog tela - projektujte ih kao da ih gledate na filmskom platnu.

- Možda čak razmišljate o nečemu što možete da uradite da biste pomogli u rešavanju problema, ali svoje misli doživljavate kao da samo teku kroz vas, a ne nešto na šta treba da delujete. I to može pomoći ljudima da zaspe - kaže Špigl.

objava.jpg
Promo 

Raspršite stres smirivanjem tela

Baš kao i kod spavanja, važno je da se vaše telo oseća udobno iako je suočeno sa stresom.

- Stres često dovodi do efekta snežne grudve, gde imate interakciju sa svojim telom što čini stvari gorim, a ne boljim. Vaše telo doživljava reakciju „bori se ili beži“ (mišići su napeti, srce radi, koža je lepljiva), a vi se osećate još gore od tih fizičkih efekata — što onda dovodi do veće anksioznosti - kaže Špigl.

On zato preporučuje smirivanje fizičkog tela.

- To je oblast u kojoj zapravo imate kontrolu, bez obzira na to koliko su stvari stresne. Opet, zamislite da ste na mestu gde se vaše telo oseća najudobnije, kao što je topla kupka, lebdite u vazduhu ili plivate u planinskom jezeru. Šta god da čini da se osećate dobro, i samo se prepustite tom osećaju - dodaje on.

- Kada ste dobili taj osećaj, već ste napravili korak ka raspršivanju stresora, jer to ne čini da se vaše telo oseća tako loše.

Takođe, on preporučuje da zamišljate događaje ili iskustva koja su zapravo dobro prošla dan ranije. Šta ste uradili da je nekom drugom pomoglo ili da ste se vi osećali dobrozbog negeča? Na taj način možete preuzeti kontrolu nad onim na šta se vaš um fokusira, a da se pobrinete da vam telo ne odvlači pažnju.

- Pobrinite se za fizički deo anksioznosti, a zatim razmislite o načinu rešavanja problema - zaključuje Spigl.

(kurir.rs/mindbodygreen.com)