Verovatno poznajete nekoga čiji su roditelji često vikali ili koristili preteće reči kada su bili dete? Za ljude koji to doživljavaju, čak i od staratelja ili nastavnika, posledice verbalnog zlostavljanja u detinjstvu mogu se osetiti i videti i u kasnijem razvoju, i povezane su sa povećanim rizikom od pojave besa, depresije, zloupotrebe ilegalnih supstanci, samopovređivanja i gojaznosti.
Verbalno zlostavljanje vodi do depresije, anksioznosti, ali i samoubistva
Studija, objavljena u časopisu "Zlostavljanje i zapostavljanje dece: Međunarodni žurnal" navodi da zbog neposrednih i dugoročnih posledica, verbalno zlostavljanje treba posmatrati i proučavati kao samostalan oblik maltretiranja u detinjstvu, jer samo tako može da se obezbedi ciljana prevencija i reši trajna šteta koju reči mogu da nanesu, napisali su autori studije.
- Jasno je da verbalno zlostavljanje u detinjstvu od strane odraslih ima neposredne posledice, da se deca osećaju nevoljeno, napušteno i poniženo, što se nadalje proteže kroz njihov životni vek, i može da vodi do depresije, anksioznosti, ali i samoubistva, kaže glavni autor studije, Šanta Dube, istraživač i direktor master programa javnog zdravlja na Univerzitetu Vingejt u Severnoj Karolini. Ovaj „skriveni problem“ može dovesti do brojnih problema u odraslom dobu i mora biti na radaru otkrivanja, dodaje ona.
Studija naglašava potrebu da se obrati pažnja na verbalno zlostavljanje, jer su posledice podjednako značajne kao i kod fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, kaže dr Hilit Kleter, psihijatar na Klinici za pedijatriju Univerziteta Stanford i šef Klinike za stres i otpornost u Kaliforniji. „Verbalno zlostavljanje nije prepoznato kao ozbiljno kao neki drugi oblici maltretiranja, a nalazi ove studije daju snažnu podršku činjenici da to treba da se promeni“, kaže ona.
Roditelji, nastavnici, treneri - najčešći zlostavljači
Pregledom je utvrđeno da su glavni počinioci verbalnog zlostavljanja u detinjstvu od strane odraslih upravo roditelji (76,5 odsto), drugi odrasli staratelji u kući (2,4 odsto) i nastavnici (12,71 odsto). Kao verbalni zlostavljači se navode još i treneri i policija, od kojih svaki čini 0,6 odsto.
Iako se verbalno zlostavljanje često može svesti na minimum, šteta koju može da izazove je značajna, kaže Kleter.
- Uticaji verbalnog zlostavljanja u detinjstvu primećuju se kod dece i adolescenata, i ako se ne leče, mogu da se protegnu i u odraslo doba i utiču na mentalno i fizičko zdravlje. I u istraživanjima i po mom iskustvu, to može dovesti do čitavog niza različitih stanja, uključujući posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), depresiju, povećan rizik od zloupotrebe supstanci i samoubilačke misli - tako da ima veoma značajne posledice, objašnjava Kleter.
U nekim kulturama u svetu verbalno zlostavljanje se ne smatra lošim
Verbalno zlostavljanje često ostaje neprepoznato, delom zato što je komplikovano, objašnjava Kleter. Postoje kulturni faktori koji utiču na to. U nekim kulturama se smatra prihvatljivim, pod parolom – tako su mene vaspitali, pa ću i ja tako vaspitavati svoju decu.
U svim pregledanim studijama, vikanje i vrištanje se bili najčešće dokumentovani tip verbalnog zlostavljanja. Ali učestalost vrste ponašanja ne bi trebalo da bude jedini factor u tome šta predstavlja verbalno zlostavljanje, napisali su autori. Namera, isporuka i neposredni efekat na decu su takođe važni faktori.
Prekidanje ciklusa zlostavljanja počinje od počinilaca
Istraživači su izneli argumente za usvajanje termina „verbalno zlostavljanje u detinjstvu” umesto „emocionalno zlostavljanje”, termina za koji tvrde da je dvosmislen i da se fokusir na reakciju žrtve. Korišćenjem termina „verbalno zlostavljanje u detinjstvu“, fokus se stavlja na postupcke odrasle osobe, a ta razlika bi mogla da bude početna tačka za prevenciju, ako bi postala samostalna podvrsta, napisali su.
Ogroman napredak je napravljen u povećanju svesti i terapija usmerenih na počinioce fizičkog i seksualnog zlostavljanja, što je dovelo do smanjenja ovih oblika maltretiranja, kaže Dube. „Ako se fokusiramo na 'verbalno zlostavljanje' od strane počinilaca, a ne samo na 'emocionalno zlostavljanje' među žrtvama, mogli bismo razviti slične akcije kako bismo sprečili verbalno zlostavljanje u detinjstvu i njegove posledice. Prekidanje međugeneracijskih ciklusa počinje od odraslih.”
Šta učiniti ako i dalje osećate uticaj verbalnog zlostavljanja iz detinjstva?
Ako neko prepozna da je doživeo verbalno zlostavljanje u detinjstvu i shvati da to i dalje ima negativne posledice, preporučeni tretman je psihoterapija, kaže Kleter.
„Iako postoje značajne posledice za ovu vrstu zlostavljanja, želim da naglasim da je i ona veoma izlečiva. Ako patite od ovakvih posledica, potražite pomoć, jer postoje veoma efikasne terapije koje mogu da naprave veliku razliku u nečijem životu“, kaže ona.
Tip psihoterapije zasnovan na dokazima za ljude koji su iskusili verbalno zlostavljanje u detinjstvu je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT). Ovaj pristup lečenju traume i PTSP-a u vezi sa traumom iz detinjstva može da pomogne ljudima da promene svoje misli i uverenja o traumi kako bi im pomogli da se oporave od negativnih iskustava iz detinjstva.
Izvor: Everyday Health
NE PROPUSTITE
