Istraživače sa Univerziteta u Modeni zanimale su sličnosti u procesuiranju bola od fizičkih povreda i onog nastalog zbog reči. Naslonili su se na prethodne studije koje su pokazale da obrada "semantičkog bola" (izazvanog rečima) može promeniti percepciju i moždanu obradu bola. Takođe su želeli to da povežu sa društvenim bolom, onim izazvanim isključenjem iz društva, odbacivanjem ili gubitkom drage osobe.
U studiji u kojoj su učestvovale 34 žene, istraživači su proučavali moždanu aktivnost koristeći fMRI u dve sesije. „Semantička“ sesija je uključivala „pozitivne reči, negativne reči koje nisu povezane sa bolom, reči koje se odnose na fizički bol i reči koje se odnose na društveni bol“. "Fizička" sesija povezana sa telesnim somatskim bolom uključivala je mehaničku aktivaciju kože, koja je mogla biti "bolna" ili ne. Svaka osoba je subjektivno ocenila koliko je svako stanje bilo neprijatno.
Prilikom ispitivanja regionalnih promena u moždanoj aktivnosti, reči u semantičkoj sesiji povezane sa socijalnim bolom dovele su do povećane aktivnosti u mnogim oblastima u kojima se nalaze i aktivnosti vezane za fizički bol. Zaključak istraživanja jeste da semantički bol delimično deli neuronske supstrate fizičkog bola, odnosno da se reakcija na obe vrste bola javlja u istom predelu mozga.
Međutim, kod fizičkog bola receptori nas upozoravaju na mogućnost nastanka oštećenja na tkivu. Pa tako ako približimo ruku nečemu vrelom, receptori u koži se aktiviraju i generišu refleks pomoću kojeg sklanjamo ruku pre nego se opečemo. Što znači da je ključna uloga receptora da nam pomognu pre nego se desi neka povreda.
Kod emotivnog ili “semantičkog” bola ne postoje receptori koji nas upozoravaju da treba da se zaštitimo. Mnoge stvari koje čujemo možemo da ignorišemo pa tako stvaramo “otpornost” jer pomeramo prag tolerancije, i odlučujemo šta nam nanosi, a šta ne nanosti bol.To ne znači da ignorišemo sve, nego selektujemo ono što nas ne pogađa, a šta na nas ostavlja trajne posledice.
Ljudi su integrisana, holistička bića. Kada vidimo da je neko polomio kost ruke ili noge, svesni smo da je bol izazvan tom povredom ekstreman. Međutim, veoma je važno da shvatimo da čovek može da oseti isti takav bol i prilikom društevnih interakcija, odnosno od verbalnih povreda.
Bez obzira da li naš mozak dobija informaciju o bolu putem kože, očiju, ušiju ili misli, važno je shvatiti da se svaka vrsta bola oseti u ljudskom organizmu i da ne treba biti zanemarena.
Izvor: Psychology Today
NE PROPUSTITE
