Ali dok je tuga kratkotrajna, depresija je intenzivan poremećaj raspoloženja koji ne nestaje tek tako i često snažno utiče na svakodnevni život čoveka.
Stigma oko problema mentalnog zdravlja je i dalje velika, iako je psihologija postala prilično popularna. U tome je pomogla pandemija, koja je učinila da se o psihičkim teškoćama više priča.
Doktorka Irena Đorđević, psihoterapeut i psihijatar sa klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" bila je gošća emisije "Puls Srbije" i detaljnije je pričala o ovoj temi.
- Za ljude koji boluju od depresije bitno je da im se ne daju površni saveti. Znate, kada nam je teško, a neko da površan savet, onda imamo utisak da tom čoveku nismo važni i da je samo preleteo tu temu koja je nama važna. Tada deluje kao da je dao savet, a time je ustvari odao da ne može prepoznati intezitet našeg problema. Nikako ne pomažemo tapšanjem po ramenu i s rečima "biće sve dobro". To je poput onoga kada se izjavljuje saučešće, a ljudi kao da imaju potrebu da ponište taj gubitak i odmah prebace da mora se živi itd. A zapravo je čoveku bitno da se zadržimo na ono što je njegov gubitak i da prepoznajemo koliko je to teško - započela je Đorđević.
Takođe, dodala je da bi trebalo prepoznati šablon loših raspoloženja ako se učestalo javljaju i jer samo tako možemo da utičemo na to:
- Jako je teško kada se probudite ujutru, a nemate snage niti volje da ustanete, a pritom, sve vreme se osećate krivim. Tada vas ništa više ne motiviše, a onda osećate krivicu jer vas ništa ne motiviše. Važno je da naučimo kako se osećamo u bilo kom danu i da naučimo da razumemo kako se oseća neko drugi. Ako primetimo da postoji šablon lošeg raspoloženja iz dana u dan, trebalo bi da znamo da je to nekakav znak i da se obratimo psihijatru. Često se dešava da ta depresija bude maskirana nekim telesnim simptomom.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
