Svetlana Puretić psihoterapeut, gostovala je u emisiji "Puls Srbije" u razgovoru sa voditeljima o hipohondriji i kako se nositi sa njom.
Ona je objasnila da ova bolest, iako nema stvarnu osnovu koja podstiče strah kod obolelog i ne vodi realnom telesnom oboljenju, može umnogome doprineti smanjenom kvalitetu života, što obolelih, što života njihove porodice.
Istakla je da je osnova nastanka i razvitka hipohodnrije u potpunosti na psihičkoj bazi.
- Hipohondrija je zapravo strah od telesnih simptoma koji osoba doživljava i za nju su ti simptomi stvarni, realni. Doživljava ih kao znak ozbiljnih bolesti. Dakle, nije toliko iracionalno jer se ti simptomi javljaju, postoje određeni ciljni simptomi. Nema umišljenih bolesti, već je to pogrešno tumačenje telesnih simptoma - rekla je.
To znači da bismo se mogli plašiti ako imamo simptome gripa ili nekog virusa, da to pripisujemo ozbiljnim bolestima, iako nema razloga za to.
- Na primer, obična glavobolja može se pogrešno pripisati ozbiljnom stanju kao što je rak. To su preterane interpretacije simptoma koje se vezuju za teške i često neizlečive bolesti.
Ponekad to prelazi u paranoju ili preteranu brigu oko sitnih simptoma. Počinjemo da preterano dramatizujemo svaki simptom, čak i ako nije veliki problem.
Kada prelazimo u nivo hipohondrije i koliko je to zabrinjavajuće?
Specifičnost hipohondrije, kao jedne od somatoformnih bolesti, jeste da ti telesni simptomi postaju glavni fokus.
- Dakle, osoba se fokusira na te simptome, koji se često preuveličavaju. To često dovodi do stalnih poseta lekaru tražeći potvrdu za dijagnozu koju veruje da ima. Uverena je da postoji dijagnoza, samo što je ne mogu pronaći. Ponekad čak sumnja da lekari skrivaju dijagnozu iz straha da bi mogla sebi da naškodi - rekla je naša sagovornica.
Kako reč hipohondrija potiče od grčke reči koje označava područje abdomena - po shvatanju antičkih Grka taj deo je izvor svih strahova.
Sagovornica Kurira ističe kako se leči ova bolest i da li je to moguće na duže staze "rešiti".
- Jednostvano, pacijent nikada ne veruje da je to psihogenog karaktera. Dobar odnos sa izabranim lekarom jeste nešto što može da pomogne da se simptomi ublaže, da se strah umanji, ali što se tiče klasične hipohondrije tu je psihoterapija uspešna, naročito kognitivno bihejvioralna terapija - uputila je i dodala:
- Oni se konstantno žale i na neki način izgubimo motivaciju da ovim osobama pomognemo. Često se to dešava i u susretu sa lekarom, posle stalnih negativnih nalaza, smatraju da im nije posvećena dovoljna pažnja, čime dolazi do depresije, nakon čega, svakako, odlaze kod psihologa - rekla je.
Uputila je još jednom da je rad sa psihoterapeutom blagotvoran i nadelotvrniji.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
