Iako demencija može proizaći iz porodične istorije bolesti, kao i drugih zdravstvenih problema ili trauma glave, navike u načinu života su takođe igraju značajnu ulogu. Izbegavanje ovih navika može pomoći na duži rok.
Preko 35 miliona ljudi širom sveta ima dijagnozu demencije a predviđa se da će se ovo povećati na 1,6 miliona do 2040. godine. Iako ne možete promeniti genetiku, možete napraviti neke promene u načinu života.
- Navike kao što je prealo fizičke aktivnosti mogu predstavljati rizik za razvoj demencije u kasnijim godinama. Neaktivnost utiče na mozak. Dakle, važi pravilo kao i za mišiće, ako ih ne koristite, izgubiće svoju funkciju - rekao je Bler Stil, psiholog, za Hafington post.
Interakcija sa drugim ljudima je važna
Važno je takođe održavati povezanost sa drugima. Interakcija i druženje sa drugima je važno za naše umove, a stimulisanje mozga kroz interakciju sa drugima pomoći će da se oslobodimo stresa. To ne podrazumeva komunikciju sa drugima putem društvenih mreža, već isključivo interakcije u stvarmom svetu, naglasio je Bler.
Hronični stres povećava kortizol i rizik za demenciju
Stres je ogroman faktor u razvoju demencije. Prema društvu za Alchajmerovu bolest, kada smo pod stresom, oslobađa se hormon kortizol koji može izazvati probleme sa pamćenjem i povezan je sa demencijom.
Naročito hronični stres na mozgu može dovesti do slabljenja kognitivnih funkcija zbog stalnog povećanja kortizola koji igra važnu ulogu u tome kako vaše telo reaguje na stres, piše Hafington post.
Važno je održati zdrav san
Takođe, ključno je osigurati da spavamo dovoljno svake noći kako bismo smanjili dodatni rizik. Poremećaji spavanja mogu uzrokovati "značajne zdravstvene probleme" kod odraslih, navodi magazin Science Direct.
Bler predlaže izbjegavanje ekrana i direktnog svetla pre spavanja kako biste izbegli iprekidan san, jer loši obrasci spavanja u mlađim godinama mogu dovesti do nezdravog sna kako starite.
Alkohol i ultraprerađena hrana takođe na "crnoj listi"
Postoje i drugi faktori na koje treba obratiti pažnju, uključujući prekomerne količine alkohola i neuravnoteženu ishranu, a konzumiranje ultra-prerađene hrane takođe može dovesti do povećanog rizika od demencije. Zamena ove hrane za lisnato povrće, bobičasto voće i hranu od celog zrna može poboljšati zdravlje mozga.
Prenela: O.M.
(kuri.rs/mirror.co.uk)
NE PROPUSTITE
