Kako razvod utiče na decu: Evo od kojih 5 faktora to najviše zavisi

Dete ne donosi odluku o razvodu svojih roditelja ali prolazi kroz razvod kao najosetljiviji član porodice. Psihološke posledice razvoda na dete su raznolike, zavise od niza različitih faktora: individualnih karakteristika, uzrasta i pola deteta, porodičnih odnosa pre razvoda, kvaliteta odnosa roditelj-dete, socioekonomskih prilika koje razvod donosi.

Prema njenim rečima mlađa deca mogu da se osećaju krivom za razvod roditelja, ili da nisu dovoljno dobra, dok adolescent mogu da postanu buntovniji ili da se povuku u sebe.

- Svaki razvod je specifičan, a u porodicama gde su bračni odnosi ozbiljno narušeni, gde postoji stalna tenzija I konflikt između roditelja, deca mogu osetiti I olakšanje I mir usled razdvajanja roditelja. Za većinu problema razvod ne bi trebalo da bude prvo, već krajnje rešenje, i sa pozicije deteta prvo bi se savetovalo da bračni partneri pokušaju da reše svoje problem i izgrade funkcionalniji brak.

Bolje dobar razvod, nego loš brak

Ukoliko dođe do razvoda, na dete više utiče kako se roditelji tokom i nakon razvoda ponašaju prema njemu i međusobno, nego sama činjenica da ne žive više zajedno.

- Zdravi ljudi se razvode kao ljubavni partneri a ostaju da funkcionišu kao roditeljski par koji zajednički brine o detetu (npr zajedničko starateljstvo). Ono što zovemo zdrav razvod bi podrazumevalo da se sve odluke tokom i nakon razvoda donose gledajući potrebe deteta. I u „najboljem“ razvodu dete privremeno prolazi kroz period krize i probleme prilagođavanja na novonastalu situaciju. Razvod je za dete pre svega gubitak sigurnosti I strukture svakodnevnog funkcionisanja. Ono što je dobro je da roditelji mogu svojim ponašanjem da utiču na mnoge okolnosti razvoda a zbog čega se često obraćaju na psihološko savetovanje kao roditeljski par sa ciljem da se detetu obezbedi sigurnost i svakodnevna struktura tokom a I dugotrajno nakon razvoda.

Loš brak, lošiji razvod

Ali, šta se dešava, a na žalost često se dešava, kada je loš brak imamo još lošiji razvod.

- To onda i jesu iskustva koja mogu dugoročno da naruše psihifizičko zdravlje deteta. U takvim okolnostima, dete obično biva uvučeno i dodatno izloženo visokokonfliktnim i neprijateljskim odnosima između roditelja, tokom I nakon razvoda. Razvod ne mora nužno da ošteti dete, ali povećava rizik od emocionalnih, akademskih i mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija, problemi u ponašanju, slabiji uspeh u školi i problemi u međuljudskim odnosima.

Često je posledica razvoda manje blizak odnos sa roditeljem sa kojim dete ne živi (najčešće otac), a roditelj sa kojim dete ostaje da živi (najčešće majka), može zbog pojačanog stresa i sopstvenih emocionalnih procesa obrade razvoda biti manje emocionalno dostupan detetu.

- Tako dete biva prepušteno samo sebi da prolazi kroz emocionalno zahtevan period adaptacije razvoda. Najkraće rečeno, za detetovo emocionalno funkcionisanje važno je da ima blizak i topao odnos sa oba roditelja, i da roditelji adekvatno obavljaju roditeljsku ulogu bez obzira da li žive zajedno ili razdvojeno - zaključuje Branislava Pavlović.

Izvor:A:V./Kurir.rs