Otkrića kanadskih naučnika mogla bi da dovedu do razvoja novih alata i intervencija za otkrivanje kognitivnog pada u mozgu u njegovim najranijim fazama i da pomognu pacijentima da održe zdravlje mozga dok stare, kažu naučnici.
Jezičke performanse analizirane uz pomoć veštačke interligencije
U ovoj studiji, 125 zdravih dobrovoljaca starosti od 18 do 90 godina prošlo je tri različite procene. Prva je bila igra imenovanja slika, u kojoj su morali da odgovaraju na pitanja o slikama, ignorišući ometajuće reči koje su čuli preko slušalica. Na primer, kada gledaju sliku krpe, možda će biti upitani: „Da li se završava na „p“?“ dok čuje reč „metla” kao odvraćanje pažnje. Na ovaj način, istraživači su bili u mogućnosti da testiraju sposobnost učesnika da prepoznaju šta je slika i da se prisete njenog imena.
Zatim su učesnici snimljeni dok su opisivali dve složene slike po 60 sekundi. Njihove jezičke performanse su zatim analizirane korišćenjem softvera zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Između ostalog, istraživači su ispitivali koliko brzo svaki učesnik govori i koliko je pauzirao.
Konačno, učesnici istraživanja su završili standardne testove za procenu mentalnih sposobnosti koje imaju tendenciju da opadaju sa godinama i koje su povezane sa rizikom od demencije – test izvršnih govornih funkcija, zadržavanje fokusa i izbegavanje ometanja.
Prepoznavanja slika nije povezano sa padom mentalnih sposobnosti
Kao što se očekivalo, mnoge sposobnosti su opadale sa godinama, uključujući brzinu pronalaženja reči. Iznenađujuće, iako se sposobnost prepoznavanja slike i pamćenja njenog imena pogoršavala sa godinama, to nije bilo povezano sa padom drugih mentalnih sposobnosti.
Broj i dužina pauza koje su učesnici koristili da bi pronašli reči nisu bili povezani sa zdravljem mozga. Umesto toga, koliko brzo su učesnici mogli da imenuju slike predviđalo je koliko brzo govore uopšte, a oba su bila povezana sa izvršnom funkcijom. Drugim rečima, nije bilo pauze da bi se pronašle reči koje su pokazale najjaču vezu sa zdravljem mozga, već brzina govora između pauza.
Iako su mnogi stariji odrasli zabrinuti zbog svoje potrebe da zastanu u govoru kako bi našli pravu reč, rezultati ove studije sugerišu da je ovo normalan deo starenja. S druge strane, usporavanje normalnog govora, bez obzira na pauzu, može biti važniji pokazatelj promena zdravlja mozga.
Ovi rezultati bi mogli da budu značajni za razvoj alata za otkrivanje kognitivnog pada što je ranije moguće, omogućavajući stručnjacima da prepišu odgovarajuće terapije kako bi pomogli pacijentima da održe ili čak poboljšaju zdravlje mozga kako stare.
Prenela: O.M.
(izvor. news-medical.net/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
