Ortoreksija je ozbiljan poremećaj: Evo šta se dešava kad zdrava ishrana postane opsesija

U savremenom društvu, sve više ljudi se okreće zdravom načinu ishrane kako bi poboljšali svoje zdravlje i blagostanje. Ali šta se dešava kada ova težnja za zdravom ishranom postane opsesija, odgovara Tatjana Popović, health coach i nutricionista.

Nasuprot tome, kaže Tatjana Popović, ortoreksija je rigidna i ograničena, fokusirana isključivo na „čiste“ i „zdrave“ namirnice, često uz izbegavanje čitavih grupa hrane.

- Osobe sa ortoreksijom mogu potpuno eliminisati određene vrste hrane iz svog jelovnika zbog straha da će te namirnice ugroziti njihovo zdravlje. Ova rigidnost može dovesti do nutritivnih deficita jer se isključuju važne grupe nutrijenata koje su neophodne za optimalno funkcionisanje organizma.

Psihološki odnos prema hrani

Jedna od ključnih razlika između zdrave ishrane i ortoreksije je psihološki odnos prema hrani. Dok zdrava ishrana doprinosi opštem zdravlju i blagostanju, kod ortoreksije može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema usled restriktivnog režima ishrane.

- Osobe sa ortoreksijom često razvijaju opsesivne misli tj. nezdrav način razmišljanja kada je u pitanju hrana, što može rezultirati anksioznošću, stresom i socijalnom izolacijom. Oni provode veliki deo svog vremena planirajući obroke, čitajući o zdravoj ishrani i pripremajući hranu, što može negativno uticati na njihove svakodnevne aktivnosti.

Zdrava ishrana omogućava uživanje u različitim aktivnostima koje uključuju hranu, poput porodičnih obroka, večera sa prijateljima i drugih društvenih događaja.

- Osobe sa zdravim pristupom ishrani nemaju problema sa prilagođavanjem različitim situacijama i nemaju stroga pravila koja bi ograničavala njihov društveni život. S druge strane, ortoreksične osobe često izbegavaju ovakve situacije jer ne mogu kontrolisati sastojke i način pripreme hrane, što može dovesti do izolacije i narušavanja odnosa.

Koji su glavni psihološki aspekti ortoreksije?

Ovaj poremećaj se ne odlikuje samo fizičkim simptomima, već i dubokim psihološkim korenima koji utiču na ponašanje i emotivno stanje osobe.

- Psihološki aspekti ortoreksije igraju ključnu ulogu u njenom razvoju i održavanju, često se manifestujući kroz preteranu kontrolu, perfekcionizam i iracionalne strahove. Razumevanje ovih psiholoških faktora je neophodno za prepoznavanje ortoreksije i pružanje adekvatne podrške onima koji pate od ovog poremećaja.

Strah od bolesti i zdravstvenih problema

Strah od bolesti i zdravstvenih problema je čest motiv koji trigeruje obrazac ponašanja ortoreksičnih osoba.

- Oni veruju da će striktno pridržavanje zdravim navikama ishrane i praćenje strogih pravila zaštititi njihovo zdravlje i sprečiti razne bolesti. Međutim, ovaj strah često prerasta u iracionalnu anksioznost i dovodi do socijalne izolacije.

Kako se ortoreksija manifestuje?

Iako usmerena ka postizanju savršenog zdravlja, ovaj poremećaj može imati ozbiljne negativne posledice po fizičko i mentalno stanje osobe.

- Ovaj poremećaj se često manifestuje kroz različite obrasce ponašanja i određene emocionalne reakcije. Važno je blagovremeno prepoznavanje problema i pružanje adekvatne podrške osobama koje pate od ovog poremećaja.

Izbegavanje socijalnih kontakata

Ortoreksija može dovesti do izbegavanja socijalnih kontakata, odnosno druženja, naročito u situacijama gde je prisutna hrana koja ne odgovara njihovim strogim standardima.

- Odlazak u restoran ili nalaženje sa prijateljima postaje izvor stresa, anksioznosti i nelagodnosti.

Zapostavljanje svih životnih pitanja izuzev ishrane

Osobe sa ortoreksijom često zapostavljaju druge aspekte svog života, uključujući posao, hobije i društvene odnose.

- Njihov fokus je usmeren isključivo na ishranu i fizičko zdravlje, što može dovesti do emocionalnog i psihološkog disbalansa.

Pothranjenost

Ironično, iako je ortoreksija motivisana željom za optimalnim zdravljem, stroge dijete i restrikcije mogu dovesti do pothranjenosti.

- Nedostatak esencijalnih nutrijenata može rezultirati ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući gubitak težine i hormonske poremećaje.

Fizičke posledice

Gubitak težine i hormonski poremećaji su česte fizičke posledice ortoreksije.

- Osobe koje se striktno pridržavaju restriktivnih dijeta mogu iskusiti ozbiljne nutritivne deficite, što negativno utiče na opšte zdravlje i fizičko stanje.

Mentalne posledice

Mentalne posledice ortoreksije uključuju opsesivne misli o hrani, rigidna pravila u vezi sa ishranom i socijalnu izolovanost.

- Ove osobe često imaju osećaj krivice ili anksioznosti ako prekrše svoja prehrambena pravila.

Preterana fizička aktivnost i umor

Preterana fizička aktivnost je često prisutna kod osoba sa ortoreksijom.

- Oni veruju da moraju vežbati kako bi održali svoje zdravlje, što može dovesti do hroničnog umora i iscrpljenosti.

Gubitak osećaja uživanja u hrani

Gubitak osećaja uživanja u hrani je još jedan pokazatelj ortoreksije.

- Hrana više nije izvor zadovoljstva, već postaje sredstvo za postizanje savršenog zdravlja. Ovakav pristup često rezultira narušavanjem kvaliteta života.

Lečenje ortoreksije

Lečenje ortoreksije zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje psihoterapiju, konsultacije sa nutricionistima, kao i podršku bliskih osoba.

- Važno je napomenuti da ortoreksija, kao i drugi poremećaji ishrane, zahteva pažljivo i individualno lečenje koje može trajati duže vreme.

Tatjana Popović navodi nekoliko ključnih koraka u procesu lečenja ortoreksije:

Psihoterapija

Psihoterapija igra ključnu ulogu u lečenju ortoreksije. Najčešće korišćeni terapijski pristupi uključuju:

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Ovaj terapijski pristup pomaže pacijentima da identifikuju i promene negativne obrasce mišljenja i ponašanja koji doprinose ortoreksiji. KBT može pomoći osobama da razviju zdraviji odnos prema hrani i smanje opsesivnu potrebu za kontrolom.

Interpersonalna terapija (IPT): Fokusira se na poboljšanje interpersonalnih odnosa i rešavanje problema u komunikaciji koji mogu doprineti poremećaju ishrane. Poboljšanje društvenih veština i smanjenje socijalne izolacije može biti važan korak za oporavak.

Mindfulness-based terapija: Ovaj pristup pomaže pacijentima da razviju svest o svojim mislima i osećanjima bez osuđivanja. Tehnike poput meditacije i vežbi disanja mogu smanjiti anksioznost i poboljšati emocionalnu ravnotežu.

Konsultacije sa nutricionistima

Nutricionisti igraju važnu ulogu u edukaciji i pružanju praktičnih saveta za uspostavljanje uravnoteženog i zdravog pristupa ishrani. Nutricionisti mogu pomoći u sledećem:

• Izrada personalizovanog plana ishrane: Nutricionisti kreiraju plan ishrane koji zadovoljava nutritivne potrebe pacijenta, uzimajući u obzir njegove preferencije i zdravstveno stanje. Ovi planovi su fleksibilni i uravnoteženi, omogućavajući postepeni povratak zdravim navikama ishrane.
• Edukacija o ishrani: Pružanje informacija o važnosti raznovrsne ishrane i razbijanje mitova o „čistoj“ i „nezdravoj“ hrani, nutricionisti mogu pomoći pacijentima da razumeju da je uravnoteženost ključ zdravlja, a ne ekstremne dijete.

Podrška porodice i prijatelja

Podrška porodice i prijatelja je neophodna za uspešan oporavak od ortoreksije. Važno je da porodica i prijatelji budu informisani o prirodi poremećaja i da pruže nesebičnu podršku bez osuđivanja.

Medicinska podrška

U slučajevima gde ortoreksija dovodi do ozbiljnih fizičkih posledica kao što su teška pothranjenost ili hormonski poremećaji, može biti neophodna medicinska intervencija. Lekari mogu pratiti zdravstveno stanje pacijenta, propisati odgovarajuće suplemente ili lekove, i pružiti neophodnu medicinsku negu.

Edukacija

Osobe sa ortoreksijom mogu koristiti resurse kao što su knjige, online podrška, i edukativni programi o poremećajima ishrane. Edukacija o poremećaju, kao i tehnike samoregulacije, mogu značajno doprineti oporavku.

Strpljenje i posvećenost

Oporavak od ortoreksije je dugotrajan proces koji zahteva strpljenje, posvećenost i kontinuiranu podršku.

- Važno je razumeti da povratak zdravim navikama može biti postepen i da je svaki napredak korak ka potpunom oporavku. Cilj je razviti uravnotežen i zdrav odnos prema hrani, koji omogućava uživanje u hrani bez anksioznosti i osećaja krivice.

Prenela: V.N.

Izvor: Totallywellness/Zdravlje. Kurir.rs