Psihoterapeut savetuje kako prepoznati suicidne misli: Pitanja poput „Šta ako se ubijem? Šta će biti posle?“ - alarm za uzbunu

Na globalnom nivou, od suicida godišnje premine 703.000 ljudi, samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti u populaciji između 15 i 29 godina, a na jedno samoubistvo ide čak 20 pokušaja.

- Suicid je kompleksna pojava sa brojnim uzrocima. Iako depresija često igra ključnu ulogu, i druge mentalne bolesti, poput psihoza (paranoja, šizofrenija), doprinose crnoj statistici, ali i teatralnost i skretanje pažnje kod mladih (recimo nakon raskida ljubavne veze), koji najčešće pre toga nisu imali nijedan doživljaj gubitka - objašnjava naš sagovornik.

Posebno su česti slučajevi suicida kod ljudi sa psihotičnim depresijama, za razliku od onih koje karakterišu neuroze. Postoje tri nivoa depresije, a najteži oblik depresije nosi najveći rizik od suicidnih misli, pokušaja, pa i izvršenja, dodaje.

Depresija ili anksioznost

Prisustvo suicidnih misli ne znači nužno da će osoba dići ruku na sebe. Ključni trenutak je prepoznavanje destruktivnih namera, kako kod sebe, tako i kod drugih.

- Jedan od znakova je princip „šta ako“ – osobe koje počinju da postavljaju pitanja poput „Šta ako se ubijem? Šta će biti posle?“ često su na početku tog procesa. Ukoliko ovakva pitanja prati osećaj straha, reč o anksioznosti, a ne o suicidnim namerama, jer se osoba plaši samog sebe i mogućnosti da se povredi. To nije depresija, već strah – navodi naš sagovornik.

Međutim, kod osoba koje suicid vide kao rešenje i izlaz iz životnih problema, situacija je drugačija. Takve osobe ne beže od svojih misli, već se bore da ih ne sprovedu u delo.

- Važno je naglasiti da, iako se suicid ne dešava često, ljudi koji imaju ove misli često imaju i istoriju pokušaja da sebi oduzmu život. Njihova okolina je svesna problema i u takvim slučajevima je od ključnog značaja pružiti im podršku – savetuje Žarko Petrović.

Kako pomoći?

Najvažnije što porodica i bliski prijatelji mogu da urade jeste da budu uz osobu koja pokazuje suicidne tendencije, posebno u kritičnim trenucima.

Podrška i terapija spasavaju živote

- Neophodno je obezbediti konstantno prisustvo i podršku (tokom naredna 24 sata), te usmeriti osobu ka odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, prvenstveno psihijatru, jer lekovi rešavaju ovaj problem. Istovremeno, treba podsetiti te osobe da nisu uvek imali potrebu da se ubiju i da će se, uz terapiju, ponovo vratiti u stanje bez destruktivnih misli – ohrabruje psihoterapeut.

Svake godine 10. septembra obeležava se Svetski dan prevencije samoubistva nizom aktivnosti, sa ciljem podizanja svesti javnosti o ovom problemu.

Za one koji nisu u direktnom kontaktu sa suicidnom osobom, savet je da ne mešaju (naravno, ovo se ne odnosi na situacije kada vidite da osoba ima nameru da se povredi). Ukoliko niste bliski sa njom, angažovanje može da ima kontraefekat. Ove osobe su krhke i osetljive, pa je važno postupati pažljivo.

- Najvažniji aspekt prevencije je pružanje podrške i otvaranje kanala komunikacije kroz koje osobe sa suicidnim mislima mogu da dobiju pomoć. SOS telefoni, psihoterapija i 24-časovna dežurstva medicinskih radnika su ključni. Nekada je dovoljna i najmanja pomoć da bi osoba ostala s ove strane života - poručuje naš sagovornik.

Pokreni razgovor, promeni priču

Pokret za mentalno zdravlje vas poziva da danas, 10. septembra, na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 19 časova, prisustvujete otvaranju IV Beogradskog festivala mentalnog zdravlja, koji se ove godine održava pod sloganom “Pokreni razgovor, promeni priču”. Festival će biti otvoren simboličnim okupljanjem i paljenjem sveća u znak sećanja na preminule od suicida, ali i kao vid podrške porodicama preminulih, osobama koje su preživele pokušaj samoubistva ili se nose sa suicidnim mislima, a koje se zbog postojećih predrasuda i stigme ne usuđuju da potraže pomoć.

Nataša Lazović

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.