Prepoznajte postporođajnu deprsiju: Psiholog otkriva zašto je važno potražiti pomoć na vreme

Majčinstvo donosi osećaj radosti, ali može da bude i izvor stresa. U periodu života kada se očekuje da dan bude ispunjen uzbuđenjem i radošću, osećanja depresivnosti i tuge, anksioznosti ili iscrpljenosti mogu da budu veoma poražavajući za novopečenu mamu i njenu porodicu. Postporođajna depresija (PPD) je ozbiljnija od tipičnog "bejbi bluza" i, ako se ne prepozna i ne leči, može ozbiljno da ugrozi zdravlje majke, odnose u porodici i razvoj deteta. Nažalost, mnoge žene nisu svesne da imaju PPD ili se boje da potraže pomoć, kaže psiholog dr Nirđa Agarval. 

Pogoršanje mentalnog zdravlja

Kada se PPD ne leči, mentalno stanje majke se brzo pogoršava. Simptomi poput tuge, očaja, anksioznosti i razdražljivosti postaju izraženiji, vremenom se pogoršavajući.

- Mentalna nestabilnost postaje izraženija i izaziva ozbiljan emocionalni stres. Žene se često osećaju izolovano, imaju promene apetita i obrasce spavanja ili nemaju energije - kaže dr Agarval.

Ako se ovo stanje ne tretira, simptomi mogu da se pogoršaju i dovedu do misli o samopovređivanju ili čak samoubistvu. Što duže PPD ostaje bez adekvatne terapije, to postaje teža za lečenje i povećava rizik od hronične depresije i drugih mentalnih poremećaja.

Zategnuti odnosi

PPD ne utiče samo na majku, već i na njene odnose.

- Brakovi često trpe zbog nelečene PPD, jer emotivna i mentalna distanca stvara velike tenzije. Partneri teško razumeju kroz šta nova majka prolazi, što dovodi do prekida komunikacije i osećanja ogorčenosti - ističe dr Agarval.

Oštećen razvoj deteta

nOsim toga, PPD može da naruši vezu između majke i deteta, jer majke teško uspostavljaju emocionalnu povezanost sa bebama, što može da ima dugoročne posledice na emocionalno zdravlje majke i razvoj deteta.

- Deca majki koje pate od nelečene PPD suočavaju se sa razvojnim izazovima. Kvalitet veze majka-dete je često ugrožen zbog nemogućnosti majke da se emocionalno ili fizički angažuje - objašnjava dr Agarval.

Istraživanja pokazuju da kognitivni, socijalni i razvoj ponašanja te dece može da bude ozbiljno pogođen. Na primer, deca mogu da pokazuju kašnjenja u razvoju jezika, imaju poteškoće u uspostavljanju odnosa ili pokazuju probleme u ponašanju u ranom detinjstvu. Kako odrastaju, ta deca su pod većim rizikom od emocionalnih i socijalnih problema, uključujući anksioznost i depresiju u kasnijim godinama.

Prevelika društvena i kulturna stigma

Jedna od glavnih prepreka koja sprečava ove žene da potraže pomoć jeste stigma vezana za mentalno zdravlje, naročito u društvima sa nižim primanjima i konzervativnim kulturnim normama.

Kulturni fokus na majčinsku dužnost može da izazove stid ili osećaj krivice, odvraćajući žene od lečenja.

- Zbog toga je od suštinskog značaja da se PPD prepozna i leči, ne samo radi dobrobiti majke, već i radi zdravlja cele porodice. Podizanje svesti, uklanjanje stigme i obezbeđivanje dostupnog lečenja ključni su koraci kako bi se osiguralo da nijedna majka ne pati u tišini - zaključila je dr Agarval.

Pripremila: N.L.

Izvor: Onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs