Slušaj vest

Za početak, šta je to „praznični bluz“?

To je privremeno stanje neraspoloženja ili pojava emocionalnog stresa koje se najčešće javlja tokom zimskih praznika. Karakteriše ga osećaj tuge i usamljenosti, gubitak volje, anksioznost i osećaj preplavljenosti koji je u suprotnosti sa očekivanim prazničnim sjajem, čineći ih još intenzivnijim.

Praznični bluz može imati različite emocionalne uzroke

Uzroci ovog stanja su brojni i višestruki. Pritisak praznične kupovine, finansijska situacija, intenzivna porodična dinamika, sveprisutni imperativ sreće koji prati praznike, sećanje na najmilije koji više nisu sa nama... sve su to faktori koji mogu uticati na složeni kompleks našeg emocije i izazivaju praznični bluz.

Istraživanja pokazuju da čak 64 odsto ljudi sa problemima raspoloženja doživljava pogoršanje svog stanja tokom sezone praznika.

Trenutak lošeg raspoloženja ili nešto ozbiljnije?

Važno je naglasiti da praznični bluz nije isto što i klinička depresija. Dok je bluz privremeno stanje vezano za određeni period, depresija je ozbiljniji poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Ipak, oba fenomena zaslužuju našu pažnju.

Ono što ih razlikuje je intenzitet i trajanje simptoma - praznični bluz je poput prolazne magle koja se povlači, dok je depresija ozbiljnije i dugotrajnije emocionalno stanje koje zahteva ozbiljniji pristup lečenju.

shutterstock_2064276644.jpg
Shutterstock Čak 64 odsto ljudi sa problemima raspoloženja doživljava pogoršanje stanja tokom praznika

Kako prepoznati praznični bluz?

Najčešći znaci prazničnog bluza uključuju:

Ono što ga čini specifičnim je upravo njegova povezanost sa prazničnim periodom. Simptomi prazničnog bluza deluju kao tiha unutrašnja erozija koja narušava naše raspoloženje i stvara kontrapunkt između spoljašnjeg prazničnog sjaja i unutrašnjeg emocionalnog pejzaža.

Kako se nositi sa prazničnim bluzom?

Strategije za suočavanje sa prazničnim bluzom uključuju nekoliko ključnih pristupa.

Pre svega, važno je biti iskren prema sebi i biti svestan svojih osećanja. Ne krivite sebe što ne osećate „praznično veselje“ koje nameću mediji i društvene norme. U redu je osećati se tužno i neraspoloženo, ne morate da se prisiljavate da budete srećni.

duboko disanje vežbe shutterstock_2363000233.jpg
Shutterstock Određene tehnike kao što su meditacija, duboko disanje ili vođenje dnevnika mogu značajno pomoći

Vodite računa o svojoj emocionalnoj higijeni

Emocionalna higijena je ključna strategija u prevazilaženju prazničnog bluza. To znači da treba da priznamo svoja osećanja bez osuđivanja, dozvoljavajući sebi da osetimo tugu, nostalgiju ili razočaranje, umesto da ih potiskujemo.

Određene tehnike kao što su meditacija, duboko disanje ili vođenje dnevnika mogu značajno pomoći u smirivanju unutrašnje napetosti koju osećamo i olakšati nam prihvatanje „negativnih“ osećanja i na kraju regulisati naše raspoloženje.

Kada vodimo računa o emocionalnoj higijeni, važno je da ne podlegnemo svojim slabostima i pobegnemo u emotivne „prečice“. Nemojte, na primer, da utapate tugu u alkoholu, jer umesto da bude sredstvo za olakšanje, alkohol često postaje okidač za dublju emocionalnu nestabilnost i izaziva dodatno pogoršanje raspoloženja.

shutterstock_1231458358.jpg
Shutterstock Medijski i društveni pritisci o idealnim praznicima negativno utiču na psihu

Postavite realna očekivanja

Postavljanje realnih očekivanja je važan element uspešne strategije za prevazilaženje stresa tokom praznika. Znajte da savršeni praznici ili savršene porodice ne postoje. Medijski i društveni pritisci u kojima smo bombardovani slikama idealnih porodica koje znaju da se zabavljaju, često negativno utiču na psihu.

Pravi pristup leži u prihvatanju različitosti porodične dinamike i shvatanju da svako ima svoju priču. Svaka porodica je funkcionalna i pomalo nefunkcionalna na svoj način. Svaki ima svoje uspone i padove.

I umesto da se poredite sa slikama tuđih „idealnih“ praznika koje vidite na društvenim mrežama, fokusirajte se na autentičnost i kvalitet trenutaka koje provodite sa svojim najmilijima.

zagrljaj-shutterstock-737068081.jpg
Shutterstock Da biste se osećali srećnije, važno je negovati društvene odnose

Pronađite pravu podršku, nemojte se izolovati

Da biste se osećali srećnije, važno je negovati društvene odnose. Umesto da se izolujete, budite otvoreni za razgovor sa ljudima kojima verujete. Pronalaženje prave podrške, bilo da se radi o prijateljima, članovima porodice ili stručnjacima za mentalno zdravlje, ključno je za prevazilaženje emocionalnih stanja poput prazničnog bluza.

Ljubav se ne izražava u novcu

Jedan od čestih generatora prazničnog stresa je finansijski aspekt praznika. Živimo u materijalističkim vremenima u kojima se ljudi takmiče jedni sa drugima u kupovini vrednih prazničnih poklona. Ali umesto da se fokusiramo na materijalne darove, trebalo bi da shvatimo da oni nisu merilo dubine emocionalnih veza.

Ako vam je kućni budžet ograničen ili niste u najboljoj finansijskoj situaciji, posegnite za kreativnim rešenjima poput ručno rađenih poklona koji bi mogli da obraduju vaše najmilije.

zimska-setnja-shutterstock-2204153585.jpg
Shutterstock Čak i kratke šetnje od samo 20 minuta dnevno imaju pozitivan efekat na psihu

Pokreni se i oteraj bluz vežbanjem

Ništa manje efikasna mera u borbi protiv prazničnog bluza je fizička aktivnost. Čak i kratke šetnje od samo 20 minuta dnevno mogu imati transformativni efekat na naše mentalno zdravlje.

Uključite slušalice, prošetajte nekoliko puta dnevno i pustite da endorfini, prirodni „hormoni sreće“, preuzmu kontrolu. Vežbanje nije samo fizička aktivnost – to je aktivan oblik brige o sebi, mehanizam koji poboljšava rad srca, stimuliše cirkulaciju i šalje jasnu poruku našem umu i telu da smo sposobni da preuzmemo kontrolu nad svojim raspoloženjem.

Strategije koje smo za vas naveli u ovom članku nisu samo preporuke, već aktivni mehanizmi koji će vam pomoći da lakše upravljate svojim mentalnim blagostanjem. Uz svest o sopstvenim emocijama i strpljivim i disciplinovanim pristupom, moći ćete da smanjite intenzitet prazničnog bluza i oslobodite mentalni prostor za autentično iskustvo odmora.

Prenela: O.M.

Izvor: adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs