Slušaj vest

Perfekcionizam leži u osnovi mnogih emocionalnih problema i zato je veoma važno prepoznati kod sebe ovu sklonost i zameniti je realnijom slikom sebe kao pogrešivog bića koje nije savršeno, kaže za naš portal Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut. Osoba kojoj u svakodnevnom životu smeta preterani perfekcionizam nije više samo perfekcionista, nego možda ima opsesivno-kompulsivni poremećaj, dodaje.

- Biti perfekcionista se može definisati kao stanje, navika, crta ličnosti, osobina. Ako se osoba bolje ili lošije nosi sa svojim perfekcionizmom, to nije poremećaj. Upravo po stepenu takve podnošljivosti perfekcionizam se razlikuje od opsesivno-kompulsivnog poremećaja - objašnjava naša sagovornica.

Odlaganje života

Ljudi sa izraženim perfekcionističkim sklonostima odlažu obaveze i aktivnosti upravo iz straha da će pogrešiti. Zahtev da stvari radimo savršeno rezultira strahom od potencijalne greške, a greška se doživljava kao nešto katastrofično. Oni razmišljaju: "Bolje da ne pokušavam nego da pokušam i doživim neuspeh".

stres shutterstock_530117884.jpg
Kada je samo savršeno dovoljno dobro Foto: Shutterstock

- Perfekcionizam ne vodi samo odlaganju aktivnosti već i odlaganju samog života iz straha da stvari neće ići onako savršeno kako smo zacrtali. Kada ipak počnu sa radom, perfekcionisti su skloni da se užasavaju nad svakom greškom koju počine. Za izvršenje svakog zadatka potrebno im je previše vremena jer konstantno brinu da ne naprave grešku - sugeriše.

Kada napravimo grešku, bitno je da se potrudimo da je ispravimo i nastavimo dalje. Međutim, ove osobe povodom greške  osećaju da nisu dovoljno dobri i to često dalje dovodi do toga da osoba odustaje i pre nego što pokuša da reši problem. Tako se mogu objasniti mnogi slučajevi neuspeha dece u školi, kada se zna da su sposobnosti učenika na odgovarajućem nivou.

- Osobe koje pokazuju ovu vrstu netolerantonosti na neuspeh karakteriše i sklonost da sebe kao ličnost procenjuju kao manje vredno ljudsko biće. Zbog svoje nesigurnosti, imaju potrebu da izgledaju savršeno drugima jer veruju da će samo tako biti dovoljno dobri. Misle da će ih tek tada drugi ljudi ceniti, a ako ih drugi budu cenili, onda će oni nekako izaći na kraj sa svojim nesigurnostima i prihvatiti sami sebe. Kada dožive uspeh, misle da je to moglo još bolje jer su veoma samokritični - dodaje psihoterapeut. 

stres shutterstock_403515808.jpg
Kada dožive uspeh, misle da je to moglo još bolje Foto: Shutterstock

Perfekcionizam podrazumeva strah od preuzimanja rizika i pravljenja greške. Što više zahtevaju od sebe da stvari mora da rade savršeno, javlja se strah od neuspeha koji smanjuje njihove šanse za postizanje uspeha. Umesto toga, daleko je bolje da prihvate mogućnost da će pogrešiti i da greške nisu ništa zastrašujuće niti da su dokaz njihove vrednosti.

Greške su OK

Albert Elis, osnivač Racionalno emocionalno bihejvioralne terapije, rekao je da ljudi pate od neizlečive sklonosti da prave greške. To je naprosto naša priroda i za nas je korisnije da je prihvatimo nego da zahtevamo od sebe da budemo izuzetak ljudske vrste, savetuje naša sagovornica.

Šta možemo da učinimo?

1. Postanite svesni svojih preterano kritičnih misli
Kad primetite da kritkujete svoj ili tuđi nesavršeni rad, pokušajte da pronađete sve ono što je dobro.

2. Postavite realne i dostižne ciljeve
U redu je postaviti visoka očekivanja, ona nas podstiču da postignemo maksimum u datoj situacijii, ali razmislite da li očekujete od sebe i drugih previše.

3. Suočite se sa svojim strahom od neuspeha
Greške su normalne i sastavni deo svakog ljudskog postojanja.

4. Odustanite od savršenstva
Salvador Dali je rekao: "Nema razloga da se plašite savršenstva, ionako ga nikad nećete dostići", poručuje psihoterapeut.

Nataša Lazović 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.