12 zanemarenih simptoma opsesivno-kompulzivnog poremećaja: Mnogo je više od perfekcionizma i ponavljajućih radnji

Neželjene misli i prisilno ponavljajuće radnje, poput čestog pranja ruku, proveravanja da li su vrata zaključana, slaganja predmeta po određenom redosledu, glavne su karakteristike opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD), jednog od grupe anksioznih poremećaja. Ali pored ovih najprepoznatljivijih, postoji čitav niz manje uobičajenih simptoma OKP-a koji se često zanemaruju.

Perfekcionizam

Perfekcionizam je značajno izražen kod osoba sa OKP-om. Nema mesta greškama, a svaka kritika, čak i konstruktivna povratna informacija, za njih je gotovo nepodnošljiva, jer kritiku doživljavaju kao negativnu ocenu njihove vrednosti kao ličnosti. Osoba sa OKP i perfekcionizmom može odustati od doživotnog sna zbog samo jedne loše ocene, grube reči ili neuspelog pokušaja da se taj san ostvari.

Perfekcionista sa OKP-om je bolno primoran da se ističe u svim oblastima života, uključujući posao, obrazovanje i lične odnose. To se vidi i po tome što može ranije da dođe na posao, može da radi u pauzi ili vikendom, kako bi bio siguran da će posao obaviti, odnosno da će ga odraditi savršeno. Ispod ove prinude da se postigne savršenstvo krije se očajnička potreba za kontrolom i sigurnošću. Ove osobe se možda plaše da urade bilo šta iz straha od neuspeha, što dramatično ograničava njihovu sposobnost da učestvuju u životu na smislen način.

Opsesija smrću

OKP je snažno povezan sa strahom od umiranja i smrti, pokazuju istraživanja. Ponavljajuće misli, uporne ideje ili nametljive slike, sve usredsređene na potencijalnu smrt samog sebe ili smrt voljene osobe, jasni su simptomi OKP, kaže američki psihijatar dr Daniel Amen. Neizvesnost u vezi sa smrtnošću dovodi do mnogih kompulzivnih ponašanja, kao što je stalno proveravanje da li su voljeni dobro, prevelika opreznost i briga za bezbednost, pravljenje plana za smrt, istraživanje šta se dešava posle smrti, itd.

Strah od povrede drugih

Kao društvena bića, ljudi obično imaju zdrav strah od povrede drugih, međutim, kod osoba sa OKP, ovaj strah može biti preuveličan i štetan za njih. Na primer, mogu prestati da voze zbog opsesivnog straha da će imati nesreću i povrediti nekoga.

Ono što je još više zabrinjavajuće, kaže dr Amen, je da ljudi sa OKP-om mogu imati opsesivne misli o povredi drugih, što može uključivati seksualni napad, fizičku povredu ili ubistvo. Javljanje ovih alarmantnih, ponavljajućih misli mogu izazvati mnogo stresa, tako da osoba sa OKP-om može odlučiti da se drži podalje od ljudi kako bi ih zaštitila. Ovo može da nahrani obrazac straha i izbegavanja.

Strah od emocionalnog "zaražavanja" 

Osobe sa OKP-om mogu imati iracionalan strah da će biti „zaražene” drugačijim vrednostima, verovanjima ili nepoželjnim karakternim osobinama drugih ljudi, pa, na primer, mogu da pokušaju da izbegnu razvedenu osobu, plašeći se da će se i oni nekako razvesti. U nekim slučajevima, verovanje može postati zabluda kada misle da kontaminacija može proći preko interneta, telefona, televizije ili drugih ljudi. Ovo se zove magično razmišljanje, što je oblik sujevernog razmišljanja.

Sve rade polako

U vezi sa perfekcionizmom, neki ljudi sa OKP-om mogu sve da preduzimaju izuzetno sporo da bi izbegli moguće greške, pa im može biti potrebno deset minuta da obuju cipele ili 20 minuta da se okupaju ili čak više da odluče koji šampon da kupe. Vremenom se takva sporost može proširiti na sve oblasti života do te mere da može izgledati čudno i nesigurno za osobu da bilo šta radi normalnim ili brzim tempom, a to može u velikoj meri narušiti kvalitet života.

Često ispovedanje

Prečesto ispovedanje i priznavanje grešaka može biti simptom OKP-a, prema jednom kineskom istraživanju. Pojedinci sa OKP-om mogu razviti prinudu da priznaju svaki mogući greh drugom ljudskom biću, često roditelju ili životnom partneru. Ovo može da izmakne kontroli, tako da mogu osetiti potrebu za priznanjem svaki put kada ne kažu mikroskopski tačnu istinu ili kada, na primer, ne pozdrave nekoga ili ne reaguju kada neko kihne u njihovoj blizini.

Uveravanje

Mnogi ljudi sa OKP-om nisu sigurni da li su nešto uradili i da li su to uradili dobro, pa kompulzivno proveravaju da li su to uradili ili ispituju druge ljude kako bi se uverili u to. Na primer, ako je osoba sa OKP rekla nešto u društvu, može više puta pitati ljude pored sebe da li je ono što je rekla dobro. Ili, osoba sa OKP i opsesivnim strahom da će neko provaliti u njihov stan može ležati budan noću i pitati se da li su sva vrata zaključana i stalno ustajati da proveri.

Hronična kašnjenja

Ljudi sa OKP često obavljaju brojne rituale, posebno pre nego što napuste kuću, što može dovesti do hroničnog kašnjenja. Briga o dolasku u pogrešno vreme takođe doprinosi čestom kašnjenju. Naravno, osobe sa OKP-om koje se bore sa nametnutim sporim radom takođe mogu hronično kasniti.

Opsesija brojevima

Magično razmišljanje je uobičajeno među ljudima sa OKP-om, i mnogo puta je povezano sa brojevima, bilo srećnim ili nesrećnim. Na primer, ako osoba sa OKP veruje da je sedam njihov srećan broj, može da opere ruke sedam puta ili da broji višestruko od tog broja. U početku, takvo oslanjanje na brojeve može ublažiti njenu anksioznost uzrokovanu neizvesnošću, jer joj daje osećaj kontrole, ali kasnije se anksioznost povećava kako raste kompulzivna potreba da se izbegnu ili ciljaju određeni brojevi.

Uznemirujući zvuci

Jaka iritacija na određene zvukove, kao što su mljackanje, lupkanje, lavež psa, itd., može biti znak OKP. Iritirajući zvukovi mogu biti veoma specifični, kao što je roditeljski glas ili bratovo žvakanje, ili uopšteniji, poput otkucaja sata. Zvukovi mogu biti izuzetno ometajući za osobu sa OKP, izazivajući emocionalni stres, ljutnju, a ponekad i ponašanje izbegavanja.

Ponovno pisanje ili čitanje

U pokušaju da u potpunosti razumeju ideju, ljudi sa OKP mogu pročitati odlomke nekoliko puta, što otežava ili onemogućava čitanje dugog poglavlja ili knjige. Slično tome, osoba sa OKP-om može se osećati prinuđenom da piše deo teksta iznova i iznova kako bi ga učinio savršenim. Moguće je i da stalno nešto prepisuje kako bi poboljšala svoj rukopis. Potreba za savršenstvom je tolika da joj je gotovo nemoguće da napiše nešto na sopstveno zadovoljstvo.

Izbor: zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs

Dok se većina ljudi oseća neprijatno kada neko škripi ili struže noktima po tabli, oni koji pate od mizofonije mogu imati jednako intenzivnu reakciju na zvukove kao što su hrkanje, disanje i žvakanje. U ovom tekstu saznajte više o mizofoniji.