Slušaj vest

Kada se pomene pojam inteligencija, pre svega se misli na takozvanu racionalnu inteligenciju koja predstavlja naše kognitivne kapacitete koji nam omogućuju da logički i analitički rasuđujemo, razmišljamo, razumemo, učimo, donosimo zaključke, rešavamo probleme i planiramo. Ova vrsta inteligencije meri se testovima koji određuju naš koeficijent inteligencije (IQ), kaže za naš portal Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut i dodaje da se racionalna inteligencija može izraziti kroz misao "Ja mislim".

- Poslednjih godina je sve više popularan pojam emocionalna inteligencija koja predstavlja sposobnost prepoznavanja osećanja, njihovog jasnog identifikovanja, razumevanja, sposobnosti kontrolisanja i korišćenja za izražavanje misli. Emocionalna inteligencija se može izraziti kroz misao "Ja osećam" - opisuje naša sagovornica.

Koncept EQ pojavio se 1990. godine kada su psiholozi Džon Majer i Piter Salovej objavili tekst pod nazivom "Emotivna inteligencija", a svoju svetsku afirmaciju doživeo je 1995. godine kada je Danijel Goleman objavio svoju knjigu s istim naslovom.

emocionalna inteligencija shutterstock_2492325485.jpg
Razum i osećajnost u ravnoteži Foto: Shutterstock

- Najvažnije od svega je da za razliku od IQ-a koji je definisan rođenjem, EQ se može razvijati, može se raditi na njegovom povećanju bez obzira na godine. Ljudi su rođeni sa određenim nivoom emocionalne inteligencije koji im omogućuje njen dalji razvoj - naglašava psiholog.

Četiri elementa EQ

Mogu se izdvojiti četiri komponente emocionalne inteligencije:

  • Prepoznavanje emocija, to je sposobnost pojedinca da prepozna svoje ili tuđe osećaje
    Korišćenje emocija, to je upotreba onih emocija koje nam pomažu da konstruktivno rešimo problem (npr. umesto da reagujemo šakom koristimo reči)
    Razumevanje emocija, to je jasnoća onoga što osećamo, kao i potpuno razumevanje kada, zbog čega i na koji način se emocije javljaju i koje su posledice tih emocija (npr. tuga je logična posledica gubitka nekoga ili nečega)
    Upravljanje emocijama, podrazumeva prihvatanje emocija umesto njihovog potiskivanja i njihovo korišćenje u svrhu donošenja bolje odluke
emocije shutterstock_2460313671.jpg
Da li s lakoćom upravljate svojim emocijama? Foto: Shutterstock

- Kako je i zašto moguće da pojedinci često vrlo visokog koeficijenta inteligencije ne uspevaju da ostvare svoje životne ciljeve? Upravo ćemo za te pojedince primetiti da imaju problema u komunikaciji sa drugim ljudima, da ne saosećaju sa drugima, često su netolerantni, sarkastični i slično - objašnjava psiholog.

Zašto je EQ bitna?

Istraživanja pokazuju da na naš uspeh u životu utiče samo 20 odsto IQ i čak 80 odsto EQ, navodi naša sgovornica.

- Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh u životnim situacijama. Deca sa visokom EQ postižu bolji uspeh u školi, zadovoljnija su sobom,u manjoj meri ispoljavaju ljutnju, neposlušnost, impulsivnost, agresiju. Ljudi s velikim znanjem i intelektualnim sposobnostima nisu nužno i uspešni radnici - otkriva Marija Benin.

posao shutterstock_2155229343.jpg
Osobe s visokim EQ se ne slamaju pod pritiskom, imaju visoko samopouzdanje Foto: Shutterstock

Rezultati brojnih istraživanja ukazuju da od devet ključnih karakteristika koje su potrebne za uspešan rad, samo dve se tiče racionalne inteligencije, sve ostale spadaju u domen EQ:

  • komunikacijske veštine
    prilagodljivost
    samokontrola
    motivacija za rad
    delotvornost u grupi
    delotvornost u organizovanju
    potencijal za vođstvo
    stručnost (IQ)
    iskustvo (IQ)

- Osobe s visokom EQ prihvataju izazove i ne slamaju se pod pritiskom, imaju visoko samopouzdanje i znaju da prepoznaju prave vrednosti. U međuljudskim odnosima redovno iskazuju empatiju, odnosno mogu lako da se užive u emocionalna stanja, mišljenja i ponašanje drugih ljudi i razumeju njihov položaj - zaključuje naša sagovornica.