Često ste zbunjeni, umorni i osećate pad koncentracije? Moždana magla može da bude ozbiljnija nego što mislite

Svi je iskusila zurenje u ekran bez fokusa, zaboravljanje imena usred rečenice ili gubljenje traga o tome šta smo malopre hteli da uradimo. Ova mentalna zbrka, poznata kao moždana magla (brain fog), nije samo povremeni trenutak dekoncentracije. Iako uglavnom bezazlena i prolazna, ukoliko traje duže, može da ukazuje na ozbiljnije zdravstvene probleme koje ne bi trebalo zanemariti, kaže specijalista opšte medicine dr Šrej Kumar Srivastav.

Prema rečima dr Srivastava, evo nekoliko najčešćih uzroka mentalne magle:

• Nedostatak sna: Loš ili nedovoljan san ometa rad mozga, posebno procese kao što su pamćenje i pažnja. Već nekoliko neprospavanih noći može da izazove maglu u glavi.
• Stres i anksioznost: Dugotrajni stres preplavljuje mozak hormonima poput kortizola, što otežava pamćenje i koncentraciju. Vremenom to može da dovede do mentalne iscrpljenosti i sagorevanja, što dodatno doprinosi moždanoj magli.
• Nezdrava ishrana: Ishrana bogata šećerom i industrijskom hranom, a siromašna ključnim hranljivim materijama (poput vitamina B, omega-3 masnih kiselina i antioksidanasa) negativno utiče na rad mozga. Dehidracija i nizak nivo šećera u krvi takođe mogu da "zamagle" um.
• Hormonske promene: Hormonski disbalansi koji se javljaju tokom trudnoće, perimenopauze ili zbog problema sa štitastom žlezdom (npr. hipotireoza) mogu da utiču na kognitivne sposobnosti. Hormoni kao što su estrogen, progesteron i hormoni štitne žlezde igraju važnu ulogu u funkcionisanju mozga.
• Neželjeni efekti lekova: Određeni lekovi, uključujući antihistaminike, sedative i antidepresive, mogu da imaju moždanu maglu kao nuspojavu. Ako ste primetili ove simptome nakon uvođenja novog leka, to može da bude uzrok.
• Zdravstvena stanja: Hronične bolesti poput fibromialgije, sindroma hroničnog umora, multiple skleroze i autoimunih bolesti kao što je lupus mogu da izazovu stalnu moždanu maglu.
• Mentalni poremećaji: Depresija i anksioznost ne utiču samo na raspoloženje - one često remete razmišljanje i otežavaju koncentraciju.

Kada moždana magla postaje razlog za brigu?

Dr Srivastav upozorava da povremena zbrka u glavi obično nije opasna, ali postoje znakovi koji mogu da ukazuju na ozbiljnije probleme. Obratite pažnju ako primetite sledeće:

• Simptomi traju duže od nekoliko nedelja
• Pamćenje vam se pogoršava ili imate teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti
• Uz moždanu maglu se javljaju i drugi simptomi, poput umora, vrtoglavice, promene raspoloženja ili telesne težine
• Magla utiče na posao ili svakodnevni život

- Iznenadna pojava sa simptomima kao što su zamućen vid, trnjenje, nerazgovetan govor je znak za uizbuinu. U tom slučaju hitno se javite lekaru - to mogu da budu znaci moždanog udara ili ozbiljnog neurološkog problema - savetuje doktor. 

Kako da se magla raziđe - saveti za svakodnevni život

Ako uzrok nije ozbiljna bolest, male promene u načinu života mogu mnogo da pomognu:

• Spavajte dovoljno: Trudite se da svake noći osigurate 7-9 sati kvalitetnog sna
• Hrana za mozak: Uvrstite u ishranu namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, lisnato povrće, nemasne proteine i dovoljno vode
• Upravljajte stresom: Praktikujte svesnost, vežbajte ili razgovarajte sa terapeutom
• Vežbajte redovno: Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i oštrinu uma
• Pravite pauze: Izbegavajte preterano obavljanje više stvari odjednom i dajte mozgu vremena za odmor tokom dana

- Mentalna magla je često znak da telo i um traže vašu pažnju. Iako je u većini slučajeva posledica stresa, umora ili nezdravih navika, ne bi je trebalo uvek olako shvatiti. Ukoliko primetite da zbrka u glavi traje duže, postaje izraženija ili remeti vaš svakodnevni život, obavezno se obratite lekaru - poručuje dr Srivastav.

Izvor: Onlymyhealth.com/zdravlje.kurir.rs

8 navika koje mogu ozbiljno da oštete mozak: Izbacite ih bez odlaganja i primetićete veliku razliku