Sagorevanje na radnom mestu često nije povezano samo sa poslom: Nova studija ističe i druge važne faktore
Istraživanje koje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU) moglo bi da promeni uobičajeno razumevanje toga kako dolazi do izgaranja – i kako bismo mogli da se zaštitimo od njega.
Manje od 30 odsto ispitanika navelo je da je posao glavni razlog zbog kojeg se osećaju emocionalno iscrpljeno i sagorelo.
Istraživači sugerišu da je u osnovi izgaranja mnogo širi spektar faktora i pritisaka iz svakodnevnog života – ne samo ono što se dešava na radnom mestu.
- Ljudi koji doživljavaju izgaranje opisuju stres u svakodnevnom životu koji vodi ka obliku depresije“. To biste mogli nazvati depresivnim stresom u životu - kaže psiholog Renzo Bjanki sa NTNU-a.
Uticaj sigurnosti posla i podrške kolega
U istraživanju je učestvovalo 813 zaposlenih u Norveškoj, od kojih su neki prijavili simptome izgaranja. Naučnici su uporedili koje faktore učesnici vide kao uzročnike izgaranja, iscrpljenosti i nespecifičnih psiholoških tegoba.
Podaci su pokazali da je izgaranje najčešće bilo povezano sa varijablama na poslu, ali su neki faktori poput sigurnosti posla i podrške kolega bili više povezani sa opštim psihološkim stresom nego sa samim izgaranjem.
Zanimljivo je da je samo 27,7% ispitanika koji su prijavili simptome izgaranja smatralo da je posao glavni uzrok toga.
Ovo nije ni jedina studija u kojoj većina ljudi sa simptomima izgaranja nije za glavni uzrok navela posao. Istraživači napominju da izgaranje i njegovi okidači mogu biti različiti kod svakoga.
- Kod ljudi sa anksioznijom ličnošću, brige i stres mogu da crpe mnogo energije, a da pritom nemaju nužno mnogo veze sa poslom. Mislim da je važno sprovoditi još istraživanja, posebno o uticaju ličnosti. Konstantna zabrinutost zbog toga šta bi sve moglo poći po zlu zaista iscrpljuje - kaže Bjanki.
Svetska zdravstvena organizacija definiše izgaranje kao „hronični stres na radnom mestu“ sa tri karakteristične dimenzije: iscrpljenošću ili nedostatkom energije, osećajem distance ili negativnosti prema poslu i smanjenjem profesionalnog učinka.
Fokus ne može biti samo na radnom okruženju
Definicije koje izgaranje povezuju sa poslom postoje još od kada je američki psiholog Herbert Frojdenberger uveo taj pojam. U početku se koristio za opis stanja kod ljudi u profesijama koje podrazumevaju brigu o drugima, ali je kasnije proširen na sve vrste zanimanja.
Autori ovog najnovijeg istraživanja sugerišu da bi te definicije možda trebalo ponovo razmotriti – ne samo kako bismo bolje prepoznali izgaranje i njegove simptome, već i da bismo efikasnije pronašli načine da se sa njim nosimo. Fokusiranje isključivo na radno okruženje neće mnogo pomoći ako izgaranje uopšte nije uzrokovano poslom.
Izgaranje može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje na mnogo načina. I da, može biti izazvano poslom – ali takođe i porodičnim problemima, zdravstvenim stanjima ili finansijskim teškoćama, navode istraživači.
Kao mere za smanjenje rizika od izgaranja na poslu, istraživači ističu sigurnost zaposlenja, podršku kolega i osećaj autonomije, kao i pronalaženje karijere u oblasti koju volite – ako ste dovoljno srećni da to možete da postignete.
- Ne voli svako svoj posao, i zato ne može svako da toleriše veći nivo stresa na poslu. Ali važno je pronaći posao koji ima smisla i onda uložiti trud da u njemu uspete - kaže Bjanki.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Psychosomatic Research.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Kako da prepoznate da ste "sagoreli" na poslu i šta treba da preduzmete
