Sagorevanje na radnom mestu često nije povezano samo sa poslom: Nova studija ističe i druge važne faktore
Kada čujemo reč izgaranje (burnout), većina nas odmah pomisli na prekovremeni rad, stres povezan sa poslom i ljudima sa kojima sarađujemo. Međutim, jedno iznenađujuće novo istraživanje sugeriše da samo manjina ljudi koji se osećaju "sprženo" zapravo misli da je njihov posao glavni uzrok tih simptoma.
Istraživanje koje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU) moglo bi da promeni uobičajeno razumevanje toga kako dolazi do izgaranja – i kako bismo mogli da se zaštitimo od njega.
Manje od 30 odsto ispitanika navelo je da je posao glavni razlog zbog kojeg se osećaju emocionalno iscrpljeno i sagorelo.
Istraživači sugerišu da je u osnovi izgaranja mnogo širi spektar faktora i pritisaka iz svakodnevnog života – ne samo ono što se dešava na radnom mestu.
- Ljudi koji doživljavaju izgaranje opisuju stres u svakodnevnom životu koji vodi ka obliku depresije“. To biste mogli nazvati depresivnim stresom u životu - kaže psiholog Renzo Bjanki sa NTNU-a.
Uticaj sigurnosti posla i podrške kolega
U istraživanju je učestvovalo 813 zaposlenih u Norveškoj, od kojih su neki prijavili simptome izgaranja. Naučnici su uporedili koje faktore učesnici vide kao uzročnike izgaranja, iscrpljenosti i nespecifičnih psiholoških tegoba.
Podaci su pokazali da je izgaranje najčešće bilo povezano sa varijablama na poslu, ali su neki faktori poput sigurnosti posla i podrške kolega bili više povezani sa opštim psihološkim stresom nego sa samim izgaranjem.
Zanimljivo je da je samo 27,7% ispitanika koji su prijavili simptome izgaranja smatralo da je posao glavni uzrok toga.
Ovo nije ni jedina studija u kojoj većina ljudi sa simptomima izgaranja nije za glavni uzrok navela posao. Istraživači napominju da izgaranje i njegovi okidači mogu biti različiti kod svakoga.
- Kod ljudi sa anksioznijom ličnošću, brige i stres mogu da crpe mnogo energije, a da pritom nemaju nužno mnogo veze sa poslom. Mislim da je važno sprovoditi još istraživanja, posebno o uticaju ličnosti. Konstantna zabrinutost zbog toga šta bi sve moglo poći po zlu zaista iscrpljuje - kaže Bjanki.
Svetska zdravstvena organizacija definiše izgaranje kao „hronični stres na radnom mestu“ sa tri karakteristične dimenzije: iscrpljenošću ili nedostatkom energije, osećajem distance ili negativnosti prema poslu i smanjenjem profesionalnog učinka.
Fokus ne može biti samo na radnom okruženju
Definicije koje izgaranje povezuju sa poslom postoje još od kada je američki psiholog Herbert Frojdenberger uveo taj pojam. U početku se koristio za opis stanja kod ljudi u profesijama koje podrazumevaju brigu o drugima, ali je kasnije proširen na sve vrste zanimanja.
Autori ovog najnovijeg istraživanja sugerišu da bi te definicije možda trebalo ponovo razmotriti – ne samo kako bismo bolje prepoznali izgaranje i njegove simptome, već i da bismo efikasnije pronašli načine da se sa njim nosimo. Fokusiranje isključivo na radno okruženje neće mnogo pomoći ako izgaranje uopšte nije uzrokovano poslom.
Izgaranje može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje na mnogo načina. I da, može biti izazvano poslom – ali takođe i porodičnim problemima, zdravstvenim stanjima ili finansijskim teškoćama, navode istraživači.
Kao mere za smanjenje rizika od izgaranja na poslu, istraživači ističu sigurnost zaposlenja, podršku kolega i osećaj autonomije, kao i pronalaženje karijere u oblasti koju volite – ako ste dovoljno srećni da to možete da postignete.
- Ne voli svako svoj posao, i zato ne može svako da toleriše veći nivo stresa na poslu. Ali važno je pronaći posao koji ima smisla i onda uložiti trud da u njemu uspete - kaže Bjanki.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Psychosomatic Research.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Kako da prepoznate da ste "sagoreli" na poslu i šta treba da preduzmete
Vaš mozak je možda stariji nego što mislite: Evo kako su naučnici došli do tog otkrića