Koja je razlika između stresa i sindroma izgaranja? Evo šta stručnjaci savetuju za brži oporavak
Termini stres i izgaranje se često koriste kao sinonimi, iako označavaju različita psihofizička stanja.
U savremenom ritmu života, gde se od pojedinaca očekuje da budu stalno dostupni, visoko efikasni i emocionalno stabilni, sve više ljudi postaje preopterećeno poslom i iscrpljeno.
Razumevanje razlike između stresa i sindroma izgaranja (eng. burnout) nije samo terminološko pitanje – ključno je za prepoznavanje signala koje vam telo i psiha šalju, kako biste mogli da reagujete na vreme.
Stres ili izgaranje? Dve strane iste medalje
Stres je prirodna reakcija tela na situacije koje doživljavate kao izazovne, nepredvidive ili zahtevne. To može uključivati kratkoročne pritiske kao što su rokovi za posao, važni ispiti, konfliktni odnosi ili finansijske brige.
Šta je sindrom izgaranja?
S druge strane, sindom izgaranja je dugoročna posledica hroničnog stresa, posebno kada nema adekvatne podrške, nagrade ili osećaja svrhe u onome što radite.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše izgaranje kao sindrom koji je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen, a karakterišu ga tri komponente:
- emocionalna iscrpljenost,
- depersonalizacija (povlačenje, ravnodušnost, cinizam),
- smanjen osećaj lične efikasnosti.
Psiholog Kristina Maslač, koja je razvila Maslačov inventar burnouta – jedan od najpoznatijih alata za merenje burnouta – ističe da je sindrom povezan sa dugoročnim osećajem bespomoćnosti, gubitkom kontrole i nedostatkom priznanja.
Kako prepoznati razliku i reagovati na vreme?
Ako osećate da vam je teško da se fokusirate, ako ste prečesto napeti, emocionalno reaktivni, ali i dalje verujete da će vam „biti lakše čim ovo prođe“, verovatno je u pitanju stres.
Stres može da ima negativne posledice, ali je reverzibilan kada reagujete blagovremeno – odmorom, boljom organizacijom vremena, razgovorima, fizičkom aktivnošću ili opuštanjem.
Međutim, sindrom izgaranja je stanje u kojem više nemate snage ni da se borite. Osećate se emocionalno prazno, iscrpljeno, mentalno utrnulo i često vam nedostaje motivacije čak i za osnovne dužnosti. Postoji osećaj otuđenosti, odvojenosti od sebe i drugih, problemi sa spavanjem, smanjen imunitet i povlačenje iz društvenih interakcija.
Ako se prepoznajete u ovoj drugoj grupi, važno je da ne ignorišete znake. Sindrom izgaranja ne prolazi sam od sebe, niti je moguće „izdržati još malo“ bez posledica.
Saveti stručnjaka za oporavak
Psihoterapeut dr Nadin Berk Haris naglašava da je prvi korak shvatiti da niste slabi, već preopterećeni. Sledinekoliko ključnih saveta koje ističe:
- Potražite stručnu pomoć. Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može da vam pomogne da bolje razumete uzroke i razvijete strategije oporavka.
- Postavite granice. Naučite da kažete „ne“ bez kajanja. Ako ste stalno dostupni, nikada nećete imati vremena za sebe.
- Uvedite male rituale opuštanja. Kratke šetnje, vežbe disanja, vođenje dnevnika ili meditacija mogu da pomognu da se telo i um vrate u ravnotežu.
- Povežite se sa drugima.Socijalna podrška je ključna. Razgovarajte sa ljudima kojima verujete – prijateljima, kolegama ili članovima porodice.
- Dajte sebi pravo na pauzu. Odmor nije luksuz, već nužnost. I ne samo vikendom, već svakog dana – čak i ako su to kratki, svesni trenuci mira.
Izvor: Ljepotaizdravlje.ba/Zdravlje.Kurir.rs
Šta je burnout i zašto češće pogađa žene? Probajte da zastanete, nađete vreme da se istinski zagledate u sebe
