Slatkišima protiv stresa? Psihoterapeut upozorava : "To nije glad već emocija"

Odgovor na to zašto u stresnim trenucima prvo posežete za slatkišima leži dublje nego što mislite – u snažnoj emocionalnoj vezi između hrane i osećanja, koja se formira još u detinjstvu.

Brza nagrada, ali dugoročno štetna

Slatkiši su, po prirodi, idealna “brza uteha”. Oni momentalno podižu nivo šećera u krvi i izazivaju kratkotrajno osećanje zadovoljstva. Međutim, ova "nagrada" često vodi u začarani krug.

- Neumeren unos prerađenih šećera dovodi do fizičkih i emocionalnih problema. Ljudi žele da se oslobode te navike, ali su već razvili neku vrstu zavisnosti, često nesvesno. 

Danas sve više ljudi pati od poremećaja ishrane – balansiranja između želje da izgledaju dobro i impulsa da se hrane neumereno. - Problem je što često ne prepoznajemo svoja autentična osećanja i ne znamo kako da zadovoljimo potrebe na zdrav način.

Roditelji, iako iz najbolje namere, često podstiču ovakve obrasce: "Ako dete plače, umesto razgovora, nudi mu se slatkiš. Tako ono uči da neprijatna osećanja treba ‘zasladiti’, a ne razumeti."

Kako razlikovati emocionalnu glad od prave fizičke potrebe?

Jedan od ključnih koraka u borbi protiv emocionalnog prejedanja jeste da naučite razliku između fizičke gladi od emocionalne potrebe.

- Ako niste jeli ceo dan, i odjednom vas uhvati jaka potreba da ‘pojedete sve’, to je fizička glad. Ali ako vam se u sred stresne situacije jede nešto slatko, zapitajte se: Da li sam stvarno gladan ili me nešto muči?

Stručnjaci savetuju vođenje dnevnika ishrane, u kojem beležite kada i zašto jedete. To može pomoći da bolje razumete sopstvene navike.

Male pobede – veliki koraci ka kontroli

Kada osetite snažan impuls za slatkišima, psihoterapeut savetuje:

Odložite reakciju

- Osobe koje impulsivno posežu za slatkišima često ne razlikuju glad od žeđi. Zato je korisno prvo popiti čašu vode ili pojesti zdrav smuti, koji će zadovoljiti potrebu i istovremeno doprineti vašem zdravlju. Na ovaj način možete izbeći nekontrolisano gojenje i osećaj nezadovoljstva sopstvenim izgledom.

Promenite fokus

Kada osetite jaku želju za slatkišima ili slanom i masnom hranom, pokušajte da promenite fokus razmišljanja.

- Uključite omiljenu muziku, prošetajte ili razgovarajte sa prijateljem. Ove aktivnosti pomažu da se povežete sa sobom i umirite potrebu za emocionalnim jedenjem. Važno je pronaći nešto što vam prija i budi u vama osećaj zadovoljstva, slično kao što to čini hrana. Iako nije lako, redovnim praktikovanjem ovih metoda, vremenom ćete naučiti da vaš mozak uspostavi novi, zdraviji ritam.

Razgovarajte

Ne oklevajte da otvoreno govorite o svojim teškoćama. Mnogi se suočavaju sa sličnim problemima, a razmena iskustava može doneti olakšanje i podršku.

- Svaki put kada odložite impuls i ne pojedete slatkiš, to je mala pobeda. Na taj način dolazite u bolji kontakt sa sobom i prepoznajete šta vam zaista treba - objašnjava psihoterapeut.

Zaključak - Niste sami

Važno je da na vreme upoznate sebe i postanete svesni svojih loših obrazaca kako biste uspešno prevazilazili stres.

- Emocionalno jedenje nije znak slabosti, već način na koji mnogi nesvesno pokušavaju da se izbore sa stresom, tugom ili anksioznošću. Ključno je prepoznati ovaj obrazac, razumeti njegove uzroke i postepeno menjati svoj odnos prema hrani – ali i prema sebi samima.

 Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Nasmejana depresija je opasan, a nevidljiv poremećaj - Psiholog otkriva kako da na vreme prepoznate simptome