Kako veštačka inteligencija utiče na mentalno zdravlje? Stručnjak za magazin Gardijan otkriva da li je ona pomoć ili ozbiljna opasnost
- Nepredviđeni uticaji veštačke inteligencije na mentalno zdravlje mogli bi biti znak za uzbunu pred ono što nas čeka sa razvojem superinteligentnih sistema - upozorava Nejt Soares, stručnjak za bezbednost veštačke inteligencije (AI) i predsednik Instituta za istraživanje mašinske inteligencije (MIRI).
Soares ističe slučaj američkog tinejdžera Adama Rejna, koji je sebi oduzeo život nakon višemesečnih razgovora sa četdžibitiom (ChatGPT). Porodica je podnela tužbu protiv kompanije OpenAI, tvrdeći da je četbot “ohrabrivao samoubilačke misli”.
Ovaj tragičan događaj, smatra Soares, ukazuje na dublji problem.
- AI može nenamerno da ugrozi korisnike, i to ne zato što je „zla“, već zato što ne deluje uvek u skladu s ljudskim vrednostima ili zdravim razumom. To nisu bile namere kreatora, ali je rezultat ipak bio smrtonosan. Ako sadašnje AI ponašanje već izlazi van kontrole, šta možemo da očekujemo kada sistemi postanu inteligentniji - upozorava Soares.
Napredak veštačke inteligencij može postati pretnja po mentalno zdravlje
U novoj knjizi “Ako je neko izgradi, svi umiru”, koju je napisao zajedno sa Elijezerom Judkovskim, Soares opisuje hipotetički scenario u kojem AI sistem po imenu Sable postaje superinteligentan, manipuliše ljudima, širi sintetičke viruse i — kao sporedni efekat — uništava čovečanstvo dok ostvaruje sopstvene ciljeve.
Superinteligencija (ASI) označava veštačku inteligenciju koja bi nadmašila čoveka u svim intelektualnim zadacima. Soares veruje da je njen razvoj neminovan, ali da je teško predvideti kada će se to desiti: - Možda za godinu dana, možda za 12 — niko ne zna.
Nasuprot njemu, stručnjaci poput Jana Lekuna iz kompanije Meta tvrde da AI nije egzistencijalna pretnja i da čak može pomoći čovečanstvu. Ipak, Soares upozorava da male greške u dizajnu mogu imati ogromne posledice na ljudski mozak kada AI dostigne viši nivo.
Izvor: Theguardian.com/Zdravlje.Kurir.rs
