Dobronamerni saveti koji mogu pojačati anksioznost: Iza rečenica „Opusti se“ i „Misli pozitivno“ često se krije nerazumevanje
- Umesto da donesu olakšanje, oni u nama stvaraju osećaj da nešto radimo pogrešno, da nismo dovoljno jaki ili dobri, da nam je mir nedostižan…Ljudi, a ponekad i stručna lica, koji nam daju ovakve savete najčešće žele da nas umire. Oni ne znaju kako je živeti sa mislima koje se ne gase, sa telom koje reaguje kao da je u životnoj opasnosti i kada smo potpuno bezbedni. Zato posežu za najjednostavnijim rečenicama koje su i sami čuli: „Opusti se“, „Moraš misliti pozitivno“, „Prestani da analiziraš" - kaže Danijela Mladenović, okupacioni terapeut (mast. terap.), koja je i sama prošla borbu sa anksioznošću, pa pored stručnog govori i iz ličnog ugla.
Danijela je i kreator Instagram stranice i Udruženja „Anksiozni optimista“. Sajt je posvećen svima koji su se susreli sa anksioznošću, a kako sama kaže, njena misija je da osobe koje pate od anksioznosti ili anksioznih poremećaja što više saznaju o tome, kako bi efikasnije prevazišle ovo stanje.
Ona ističe da nisu svi terapeuti, psihijatri ili lekari prošli kroz anksioznost iznutra.
- Neki je posmatraju samo kroz teoriju ili simptome, pa se oslanjaju na rečenice koje su zvanično tačne, ali u praksi prazne. Stručna lica, baš kao i ljudi oko nas, često žele da pomognu najbržim mogućim putem. Ali anksioznost ne odgovara na brze recepte. Zato nije čudo što mnogi anksiozni ljudi izađu sa terapije još zbunjeniji nego pre, misleći da rade nešto pogrešno, jer im „provereni saveti“ nisu doneli olakšanje.
Problem je, kaže naša sagovornica, što takvi saveti ne dodiruju srž anksioznosti.
- Umesto da nam otvore put, oni nas uče da se borimo protiv sebe, da se trudimo još više, kontrolišemo još jače, skrivamo još dublje. A što se više trudimo da je „ispravimo“, anksioznost postaje glasnija. Dobronamerni, ali pogrešni saveti često u nama bude osećaj krivice: „Zašto samo ja ne mogu da se opustim? Zašto ne umem da mislim pozitivno? Zašto nisam dovoljno jak/a?“ I dok pokušavamo da primenimo ono što ne radi, sve više gubimo poverenje u sebe.Zato je važno da ih prepoznamo. Da shvatimo da nisu dokaz naše slabosti, već nerazumevanja prirode anksioznosti.
Danijela ističe da mir ne dolazi kroz pokušaje da se uklopimo u tuđe recepte.
- Dolazi kroz trenutke kada naučimo da oslušnemo svoju dušu i verujemo svom ritmu. Umesto da se pitate zašto ne funkcionišete po tuđim rešenjima, pitajte se: šta meni zaista donosi olakšanje i šta meni sada prija? Tu počinje put oslobađanja.
O anksioznosti - šta je normalna, a šta patološka?
Anksioznost je vrsta emocije (najčešće se terminološki izjednačava sa strahom) koja utiče na naše misli, pa možemo preterano brinuti i biti pod stalnom strepnjom.
- Može biti normalna i patološka. Zahvaljujući normalnoj anksioznosti, u stanju smo da predvidimo opasnost i pripremimo odbranu od nje. Ali anksioznost koja predugo traje, koja je visokog intenziteta i koja nas sprečava da vodimo normalan život je patološka anksioznost. Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, a može biti konstantna (gde briga ne prestaje), povremena (anksioznost izazvana određenim stresorom) i situaciono uslovljena (kada, na primer, treba da letimo avionom). Kod anksioznih poremećaja strah je neopravdan, bez ikakve spoljašnje pretnje i može da nas parališe. Zato ga treba razlikovati od normalnog straha. Svaki od anksioznih poremećaja prate i određeni misaoni sadržaji koji održavaju stanje uznemirenosti.
