Šta uzrokuje klaustrofobiju? Strah koji ometa svakodnevni život i koji ne smete ignorisati

Klaustrofobija je intenzivan i iracionalan strah od zatvorenih ili ograničenih prostora. Za razliku od običnog straha, koji nas može zaštititi od stvarne opasnosti, fobija se ne može meriti stvarnom pretnjom i može ozbiljno ometati svakodnevni život.

Najčešći okidači uključuju:

• tuneli i podzemni prolazi
• liftovi, mala vozila i vozovi
• avioni i pećine
• podrumi i male sobe bez prozora ili prozori koji se ne mogu otvoriti
• magnetna rezonanca i drugi medicinski uređaji
• sama pomisao na boravak u zatvorenom prostoru

Kako se osećaju klaustrofobičari?

Ljudi sa klaustrofobijom mogu iskusiti intenzivnu anksioznost i paniku u zatvorenim ili malim prostorima. Simptomi uključuju:

• Teškoće sa koncentracijom i funkcionisanjem u svakodnevnom životu
• Opsesivne misli o zatvorenim prostorima koje mogu trajati noću
• Fizički simptomi poput znojenja, drhtanja, ubrzanog otkucaja srca, stezanja u grudima, gušenja, vrtoglavice i peckanja
• Emocionalni simptomi poput straha od gubitka kontrole, nesvestice, osećaja anksioznosti i straha od smrti
• Kod dece, simptomi se mogu manifestovati kao plač, napadi besa, ukočenost ili prilepljivanje uz roditelja

Koliko je česta klaustrofobija?

Procenjuje se da oko 12,5% populacije pati od klaustrofobije. Većina ljudi sa specifičnom fobijom plaši se tri situacije ili predmeta, dok oko 75% ima strah od više od jednog okidača. Klaustrofobija je češća kod žena, a većina fobija se razvija u detinjstvu ili adolescenciji. Međutim, svako u bilo kom uzrastu može razviti ovu fobiju.

Koji su simptomi?

Simptomi klaustrofobije su slični simptomima anksioznosti i napada panike i dele se na fizičke i emocionalne.

Fizički simptomi:

• Znojenje, drhtanje, ubrzan rad srca
• Stezanje u grudima, otežano disanje
• Vrtoglavica, nesvestica, slabost
• Suva usta, peckanje, bol u stomaku, osećaj „leptira“
• Zujanje u ušima, osećaj gušenja

Emocionalni simptomi:

• Strah od gubitka kontrole ili nesvestice
• Intenzivna anksioznost i panika
• Jaka potreba da se napusti situacija
• Svest da je strah iracionalan, ali nemogućnost da se prevaziđe
• Strah od smrti

Šta uzrokuje klaustrofobiju?

Uzroci klaustrofobije nisu sasvim jasni, ali mogu uključivati:

• Traumatski događaj u detinjstvu, kao što je zarobljavanje u zatvorenom prostoru
• Okidač u odraslom dobu, kao što je zaglavljivanje u liftu ili turbulencija u avionu
• Izloženost roditeljskom strahu od zatvorenih prostora
• Genetski faktori i neurohemijska hiperaktivnost amigdale u mozgu

Kako se dijagnostikuje?

Lekar može dijagnostikovati klaustrofobiju ako:

• Strah traje najmanje šest meseci
• Strah se javlja u određenim situacijama ili predmetima
• Strah se javlja odmah po susretu sa okidačem ili pomisli na njega
• Osoba izbegava situacije ili ih podnosi sa intenzivnim strahom
• Strah je nesrazmeran stvarnoj opasnosti
• Strah ometa svakodnevni život

Procena uključuje razgovor sa pacijentom, upitnike i procenu uticaja straha na svakodnevne aktivnosti. Lekar takođe može istražiti nedavne životne promene, stresore, lekove i suplemente koje osoba uzima.

Kako se leči?

• Psihoterapija

Dva najčešća oblika terapije su terapija ekspozicijom i kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT).

• Terapija ekspozicijom – Pacijent se postepeno izlaže situacijama koje izazivaju strah, bilo u stvarnom životu, kroz sećanja ili virtuelnu stvarnost. Cilj je da osoba nauči da upravlja svojim strahom i da oseti da ima kontrolu nad situacijama koje su ranije izazivale paniku. Terapija takođe uključuje vežbe opuštanja i disanja.
• Kognitivno-bihejvioralna terapija – KBT pomaže osobi da prepozna i promeni negativne misli i razvije strategije za suočavanje sa strahom. Uključuje razgovor, vežbe smirivanja i suočavanje sa strahom umesto izbegavanja

• Lekovi

Ponekad se lekovi propisuju na kratak vremenski period kako bi se ublažila anksioznost, kao što je pre leta ili lekarskog pregleda:

• Benzodiazepini
• Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) 
• Bez lečenja, klaustrofobija može trajati ceo život i izolovati osobu od društvenih aktivnosti. Srećom, fobije se veoma lako leče, posebno eksponencijalnom terapijom, a značajan napredak se može postići u roku od nekoliko nedelja do meseci.

Kako sebi pomoći?

Pored stručnog lečenja, korisno je:

• Razgovarati sa nekim kome verujete
• Vežbati tehnike opuštanja - duboko disanje, meditaciju, pažljivost, progresivnu relaksaciju mišića
• Pridružiti se grupama za podršku
• Pogledati kurseve za prevazilaženje straha (npr. strah od letenja)
• Voditi računa o svom zdravlju - uravnotežena ishrana, dovoljno sna, redovno vežbanje

Klaustrofobija i MRI pregled

Za ljude koji pate od klaustrofobije, odlazak na MRI pregled može biti posebno stresan, ali postoje strategije koje mogu pomoći da pregled bude što udobniji i bez panike.

Obavestite svog lekara pre pregleda

• Proverite mogućnost otvorenog MRI uređaja
• Koristite slušalice, dugme za paniku i razgovarajte sa tehničarem
• Vežbe disanja i vizuelizacija smirujućih scena mogu pomoći

Izvor: ordinacija.vecernji.hr/zdravlje.kurir.rs

Kako uspešno pobediti strah od vode? Ovo su simptomi, a evo šta pomaže kad i sam pogled na bazen izaziva nemir