Da li anksioznost može da izazove hiperventilaciju? Lekar otkriva zašto nastaje i kako da je smirite
Brzo i plitko disanje, stezanje u grudima i osećaj da nemate dovoljno vazduha poznati su svima koji su se suočili s napadima anksioznosti. Iako deluje kao ozbiljan zdravstveni problem, to je zapravo česta fizička reakcija organizma na stres, poznata kao hiperventilacija.
Kako objašnjava dr Vikram Vora, specijalista javnog zdravlja, hiperventilacija znači da osoba diše prebrzo i previše plitko, što dovodi do pada nivoa ugljen-dioksida u krvi.
- Kada se smanji ugljen-dioksid, menja se pH vrednost u organizmu, što izaziva vrtoglavicu, trnjenje prstiju, osećaj gušenja, pa čak i nesvesticu. To je telesni odgovor na stres ili opasnost, iako stvarne pretnje najčešće nema - objašnjava dr Vora.
Kako su povezani anksioznost i hiperventilacija
Anksioznost je jedan od najčešćih uzroka hiperventilacije. Kada mozak proceni da postoji opasnost, aktivira se mehanizam "bori se ili beži", pa telo ubrzava disanje i rad srca kako bi obezbedilo više kiseonika mišićima. Međutim, kada opasnost nije fizička, već psihološka, kao što su stres na poslu ili strah od društvenih situacija, ovo ubrzano disanje nema svrhu i samo pojačava osećaj panike.
- Naš nervni sistem tada reaguje kao da se nalazimo u stvarnoj životnoj opasnosti. U modernom životu, taj odgovor često izazivaju sasvim svakodnevni stresori - kaže dr Vora.
Tako nastaje začarani krug: što ste anksiozniji, brže dišete, a što brže dišete, izraženiji su simptomi.
Kako prepoznati hiperventilaciju izazvanu anksioznošću
Najčešći simptomi su kratak dah, osećaj stezanja u grudima, vrtoglavica, trnjenje u rukama i nogama, lupanje srca i osećaj odvojenosti od stvarnosti.
- Ti osećaji često podsećaju na srčani udar ili astmu, što dodatno pojačava strah i pogoršava napad - objašnjava dr Vora.
Kako smiriti disanje
Dobra vest je da hiperventilacija izazvana anksioznošću nije opasna, a pravilnim tehnikama disanja može brzo da se ublaži. Dr Vora savetuje sledeće:
- Usmerite pažnju na disanje: Udahnite polako kroz nos brojeći do četiri, zadržite dah dve sekunde, pa izdahnite kroz usta brojeći do šest.
- Primenite tehnike uzemljenja: Obratite pažnju na ono što vidite, čujete i osećate, jer to vraća fokus na sadašnji trenutak.
- Uvedite opuštanje u svakodnevicu: Joga, meditacija, molitva i vežbe svesnosti pomažu da se nervni sistem stabilizuje.
Potražite stručnu pomoć ako se epizode ponavljaju ili su vrlo izražene, jer psiholog ili psihijatar mogu da pomognu kroz terapiju i vežbe kontrole disanja.
Kada potražiti lekarsku pomoć
Ako se uz ubrzano disanje jave jak bol u grudima, gubitak svesti ili hronično otežano disanje, potrebno je odmah otići u bolnicu da bi se isključili drugi uzroci.
- U većini slučajeva, međutim, ovi napadi su bezopasni, ali ih ne bi trebalo ignorisati, jer su znak da telo pokušava da vam poruči da ste pod prevelikim stresom - zaključuje dr Vora.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs
Panični napad je kao iznenadna oluja: Psiholog otkriva 3 načina da se smirite, odmah i na duže staze
