Gde se stres skladišti u telu? 10 skrivenih zona i kako pomoći sebi

Često pokušavamo da potisnemo neželjene emocije - iritaciju, strah, tugu - jer ih povezujemo sa bespomoćnošću. Umesto da ih priznamo, obradimo i oslobodimo, potiskujemo ih iz svesti kroz poricanje ili potiskivanje. Ovo ih ne rešava; samo ih „zatvara“.

Zdrava naspram nezdrave represije

Strah često pokreće represiju i često je ukorenjen u prošlosti. Ponekad je represija privremena i neophodna – posebno kada ste preopterećeni ili traumatizovani. Ali oslanjanje isključivo na njega hrani psihosomatske simptome i samodestruktivne obrasce. Cilj terapije je da se na strah odgovori na novi način, a ne da se ponavljaju stare navike izbegavanja.

Ispod je lista najčešćih obrazaca. Možda ćete prepoznati neke od njih. Psihosomatske reakcije se, naravno, preklapaju i razlikuju od osobe do osobe; ovo je uvod i polazna tačka za lično istraživanje.

Dok čitate, zapitajte se: Da li vam nešto od ovoga zvuči poznato?

Gde se stres skladišti u telu: 10 ključnih zona

• Donji deo leđa: Ljutnja

Kada „sedite“ u frustraciji, donji deo leđa je uobičajena „riznica“ potisnutog besa. Učenje kako da asertivno izrazite frustraciju i kako da konstruktivno rešite sukobe može pružiti olakšanje. Pretvorite bes u pokretačku, kreativnu snagu – ovo povećava samopouzdanje, energiju i kvalitet odnosa.

• Želudac i creva: strah

Strah često „steže“ želudac i creva („prevrnuo mi se stomak“). Što više poričete strah, on se više manifestuje u telu. Priznajte ga, izgovorite ga naglas, prođite kroz moguće izbore i ishode sa osobom kojoj verujete – reči smanjuju njegov uticaj na telo.

• Srce i grudi: povreda

Uporni pritisak u grudima bez fizičkog uzroka često je posledica neproživljene tuge. Kada sebi dozvolite da oplakujete raskid, izdaju ili gubitak i suočite se sa tugom, napetost u grudima često popušta.

• Glavobolje: potreba za kontrolom

Ako sve rešavate snagom volje i kontrolom, pregorevanje i glavobolje postaju uobičajene. Ne može se sve u životu „planirati“. Naučite da se opustite, napravite razliku između onoga što možete i onoga što ne možete kontrolisati i uvedite pažljivost – to su koraci ka smirivanju glave.

• Vrat i ramena: Teret i odgovornost

„Nošenje svega na ramenima“ bukvalno postaje bol u vratu. Ako ste hronično napeti, verovatno preuzimate previše obaveza. Delegirajte, potražite podršku, izaberite šta je zaista vredno preuzeti i podelite odgovornosti.

• Hronični umor: Ogorčenost

Ogorčenost opterećuje celo telo – više šteti vama nego osobi kojoj ljutite. Ponovno proživljavanje prošlosti i igranje žrtve oduzimaju vam prisustvo. Fokusirajte se na opraštanje, ili barem puštanje, i ulaganje u negovanje odnosa – osetićete ogromno olakšanje.

• Utrnulost: Trauma

Kada nas preplavi neki događaj, često postajemo utrnuli – mentalno se distanciramo od bola. Ako se trauma ne preradi, telo „pamti“. Tada je teško verovati, otvoriti se i izgraditi intimnost; u nebezbednim situacijama, smrzavamo se ili „praznimo“. Prvi korak je priznati moć traume i potražiti pomoć.

• Kratak dah: Anksioznost

Otežano disanje, napadi panike i osećaj gušenja često prate zadržavanje suza. Potiskivanje tuge je slično zadržavanju daha – kada konačno zaplačete, osećate veliko olakšanje. Oslobađanje tuge deluje kao dašak svežeg vazduha.

• Gde se stres skladišti u telu: potisnuti glas

Ako ste odrasli u represivnom okruženju, izražavanje vaših potreba je bilo rizično. Tada ste često zadržavali svoje reči i nosili oštrog unutrašnjeg kritičara. Sukob impulsa za govorom i navike ćutanja stvara napetost u vašem grlu. Vođenje dnevnika (odgovaranje kritičaru) i čitanje poezije naglas mogu pomoći – grade samopouzdanje u sopstveni glas i pravo da budete saslušani.

• Nesanica: gubitak ravnoteže

Velike životne promene – dobre ili loše – često donose nesanicu. Najčešći okidač je strah od nepoznatog. Zapišite svoje brige ili razgovarajte o njima sa nekim bliskim vama. Prihvatite promenu, umesto da je poričete – san tada dolazi lakše.

Put do ispunjenijeg načina postojanja

Oslobađanje potisnutih emocija je osnova psihoterapije. Ljudi se obično osećaju olakšano i uskoro primećuju porast samopouzdanja – znak jačeg emocionalnog jezgra. Grupna terapija je takođe odlična za izgradnju zdravijih, dubljih odnosa.

Izvor: psychologytoday.com/zdravlje.kurir.rs

Tri načina na koje stres šteti telu: Šta se dešava sa imunitetom, srcem, mentalnim zdravljem?