Mali anti-stres priručnik: Psihoterapeutkinja otkriva kako da emocije postanu vaši saveznici
Stres ne mora da bude vaš neprijatelj ako naučite da radite na sopstvenim emocijama. On postaje signalni sistem vašag tela, kao svetlo na kontrolnoj tabli, koje vas upozorava da zastanete, pogledate unutra i prilagodite putanju, navodi psihoterapeutkinja Ivana Lukovnjak u svom “Malom anti-stres priručniku” koji je nastao u okviru projekta „SAMOpodrška mentalnom zdravlju žena“ Udruženja za podršku ljudima sa neurozom “Herc”. Priručnik je zamišljen kao mali saveznik u svakodnevnim izazovima, a mi vam, uz odobrenje autorke, prenosimo pojedine delove.
- Stres je prirodna reakcija tela i uma na situacije koje doživljavate kao zahtvne, nepredvidive ili ugrožavajuće. U njegovoj osnovi je mehanizam preživljavanja koji vas priprema da se nosite sa nastalim izazovima. On sam po sebi nije “dobar” ili “loš”. Stres je reakcija. Kada vaš mozak proceni da postoji pretnja (stvarna ili zamišljena), aktivira se odgovor na stres - stresni odgovor – navodi Ivana Lukovnjak.
U malim dozama, stres može da vas motivišei da vam pomogne da se fokusirate. Ukoliko taje predugo ili je prejak, počinje da narušava nivo i kvalitet vaše energije, narušava vam bioritam, utiče na kvalitet sna, imunitet i mentalno zdravlje, opominje psihoterapeutkinja.
- Ne pokušavate da u potpunosti eleminišete stres, jer je cilj upravljanje stresom, a ne eliminacija. Ono što vam telo govori nije slabost, već poziv: “Usporite, pogledajte unutra” - sugeriše Lukovnjak.
Dozvolite sebi da osećate
Stres retko nastaje isključivo iz spoljašnjih okolnosti. Mnogo češće ga hrani unutrašnji pritisak, neizgovarane misli, potisnute emocije i stara uverenja koja nas guraju da budemo jaki i nepogrešivi. Zato emocionalni rad nije “meki deo” antistres prakse, već njen najdublji stub, navodi psihoterapeutkinja.
- Zašto emocije stvaraju stres? Kada osoba potisne emociju, ona ne nestaje, već se skladišti u telu. Tuga može postati težina u grudima, ljutnja grč u stomaku, a strah ubrzano disanje. Telo neprestano šalje signal mozgu da je opasnost prisutna, da je tu, iako realne opasnosti nema. Rezultat je hronični stres bez vidljivog razloga – opominje Lukovnjak i naglašava da je prvi korak dozvola da osećate.
- Žene su majstorice preživljavanja. “Nemam vremena sada da plačem”, “Moram da budem jaka zbog drugih”... Međutim, emocionalni rad počinje onog trenutka kada sebi date dozvolu da zapravo osećate ono što se dešava u trenutku, bez obaveze da to odmah menjate - objašanjava psihoterepeutkinja.
Emocionalna svesnost kroz telo
Emocije žive u telu, ne u mislima, dodaje. Ako želite da ih razumete, nemojte se pitati “Zašto ovo osećam?”, upitajte se “Gde u telu ovo osećam?” Neka od pitanja za introspektivni dijalog su: “Gde osećam napetost, u kom delu tela?”, “Imali taj osećaj temperaturu, toplo-hladno”, “Da li se kreće ili je statičan?”, “Šta bi se desilo ukoliko mu posvetim 30 sekundi pažnje?”
- Ovakvim pristupom dozvoljavate telu da se opusti, povezujete emocije sa telesnim senzacijama, spuštate se iz uma u telo. Na taj način izbegavate da budete zaglavljeni u mentalnoj analizi unutar uma i odsečeni od tela i emocija – naglašava Lukovnjak.
Emocinalna mapa dana
Jedna od vežbi koju sugeriše jeste da se uveče prisetite proteklog dana i zapišite sve emocije koje ste osetili, čak i one kratko traju.
- Obeležite jednu dominantnu emociju. Napišite šta je izazvalo tu emociju i kako ste reagovali. Odgovorite na pitanje: “Šta pokušava da mi kaže ova emocija, šta mi poručuje?” Ova vežba će vam pomoći da uočite obrasce, na primer, možda uočite da stres nije dolazio sa posla već iz osećaja da nemate kontrolu nad vremenom - navodi psihoterepeutkinja.
Transformacija emocija u snagu
Cilj emocinalnig rada nije da se “rešite” neprijatnih emocija, već da ih prevedete u poruku koja za vas ima značenje, a potom i u akciju, sugeriše Ivana Lukovnjak i navodi nekoliko primera.
, - Ljutnja je signal da su vaše granice narušene, a akcija bi bila da postavite jasnije granice. Tuga je signal da nešto važno nestaje ili se menja. U tom slučaju dajte sebi vremena da tugujete, prežalite i integrišite to iskustvo. Strah je, pak, signal da ulazite u nepoznato. Akcija je da pripremite male, sigurne korake. Kada emociju pretvorite u smernicu, ona prestaje da bude stresor i postaje vaš unutrašnji saveznik - ističe Ivana Lukovnjak.
Ne možete ukloniti stres iz života, ali možete promeniti način na koji ga doživljavate, dodaje.
- Rad na emocijama nije luksuz, on predstavlja osnovnu brigu o sebi i svom mentalnom zdravlju. Balans ne dolazi od savršenog dnevnog, nedeljnog, mesečnog rasporeda. Životna ravnoteža dolazi od stvaranja unutrašnjeg prostora u kojem osećate da imate izbor - poručuje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
