Smirenost i fokus kroz 10 svakodnevnih navika: Jednostavni koraci ka boljem mentalnom blagostanju

Kada organizujete dan prema svojim potrebama, svaka navika postaje mini mentalna detoksikacija i pomaže vam da se osećate lakše, smirenije i fokusiranije. Na početku nove godine, mnogi od vas žele da naprave pozitivne promene i postave temelje za zdraviji način života.

Prvi korak je da upoznate sebe – da prepoznate svoje osobine i sklonosti. Na primer, ako ste „noćna ptica“ ili sebe smatrate introvertom, važno je da prilagodite svoju rutinu u skladu sa tim: raspored spavanja, način punjenja energije, vreme za mir i samoću.

Neke od osnovnih komponenti zdrave rutine su:

Redovan raspored spavanja

Pokušajte da održavate isto vreme za spavanje i buđenje svakog dana, uključujući i vikende. Ovo olakšava zaspanje noću i buđenje ujutru.

Ako često odlažete odlazak na spavanje, podesite sebi „alarm za spavanje“. Takođe, uverite se da jutarnji alarm ostavlja dovoljno vremena da se spremite bez žurbe, kako dan ne bi počeo stresno.

Dovoljno sna pomaže u:

• boljem regulisanju raspoloženja
• ostajanju fokusiran
• lakšem primenjivanju zdravih mehanizama suočavanja
• smanjenju nivoa hormona stresa

Vreme i prostor za „izbacivanje para“

Šta radite da biste smanjili stres?

Bilo da je u pitanju meditacija, šetnja, vežbanje, svesno disanje ili vođenje dnevnika, važno je da svakog dana radite nešto namerno kako biste upravljali stresom. Ponekad je dovoljno samo 10-15 minuta da se zaustavite, smirite i oslušnete kako se zaista osećate.

Fizička aktivnost

Vežbanje je jedan od najučinkovitijih načina da brinete o svom mentalnom zdravlju. Odlučite kada ćete vežbati i obavežite sebe. Cilj je da se krećete „malo, ali redovno“ – aktivnost ne mora biti duga ili naporna.

Primeri:

• kratka šetnja tokom pauze za ručak
• plesanje po kući uz vašu omiljenu muziku
• biciklom do prodavnice umesto vožnje automobilom

Davanje prioriteta vašoj listi obaveza

Ponekad više volite da prvo „precrtate“ brze i lake stavke sa liste, samo da biste osetili da napredujete. Problem je što to često nisu pravi prioriteti.

Umesto toga, pokušajte sa rutinom: prvo uradite ono što je najvažnije, ali ne nužno i najteže, najlakše ili najbrže. Na ovaj način, dugoročno gledano, smanjićete stres i osećaj da stalno „zaostajete“.

Zahvalnost i fokus na ono što je dobro

Negovanje zahvalnosti je jednostavna navika koja ima snažan uticaj na mentalno zdravlje. Neki ljudi vode dnevnik zahvalnosti, u koji svake večeri zapisuju 5-10 stvari na kojima su zahvalni.

Ako vam to ne odgovara, možete nabrojati pet stvari na kojima ste zahvalni svakog jutra u krevetu ili se setiti lepih stvari pod tušem ili dok šetate. Neka bude jednostavno. Doslednost je važna, a ne savršenstvo.

Male, zdrave radosti

Vaša rutina bi trebalo da uključuje i stvari koje vas istinski čine srećnim. To mogu biti kratki rituali: vaša omiljena kafa u miru, čitanje nekoliko strana knjige, kratke serije, šetnja psa...

Važno je samo da ono što radite iz zadovoljstva bude zdravo i podržavajuće – to nije izgovor da svake večeri pijete šest piva ili da do kasno listate društvene mreže.

Negovanje odnosa

Kvalitetni odnosi su važan stub mentalnog zdravlja. Napravite prostor za ljude koji su vam važni. Porođična večera kao redovan, zajednički ritual ili dogovoreno „veče za sastanak“ sa partnerom. Čaj ili šetnja sa prijateljima jednom nedeljno...

Društvene interakcije pružaju emocionalnu podršku i jačaju osećaj pripadnosti i prihvatanja.

Hobiji

Posvetite vreme aktivnostima koje volite: čitanju, slikanju, igri, baštovanstvu, rukotvorinama... Hobiji su odličan izlaz za kreativnost, opuštanje i odmor od svakodnevnih briga.

Granice

Jasno komunicirajte o svojim granicama, kako u ličnom tako i u profesionalnom životu. Postavljanje granica je ključno ako želite da zaštitite svoje mentalno zdravlje, sprečite pregorevanje i izbegnete preopterećenje.

Samorefleksija

Odvojite prostor za redovno „proveravanje sebe“. To može biti vođenje dnevnika, meditacija ili nekoliko minuta tišine bez ekrana.

Ako primetite da ste sve više pod stresom, preopterećeni ili lošeg raspoloženja, razmislite o prilagođavanju svoje rutine i, ako je potrebno, potražite dodatnu podršku (npr. razgovor sa terapeutom).

Samorefleksija vam pomaže da uočite probleme dok su još mali i da blagovremeno napravite promene.

Izvor: Ljepotaizdravlje.ba/Zdravlje.Kurir.rs

Trideset minuta aktivnosti i - zbogom nesanice, ovih 10 vežbi najbolje su za dobar san