5 stvari koje mentalno zdravi ljudi ne rade: Suočavanje sa sobom menja sve
Ono što ne radite jednako je važno za vaše mentalno zdravlje kao i ono što radite. Na internetu postoji "more" saveta o tome kako postići i održati dobro mentalno zdravlje. Mnogi terapeuti, treneri i stručnjaci za velnes preporučuju zdravu ishranu, redovno vežbanje, pozitivno razmišljanje i brigu o sebi.
Međutim, podjednako je važno prepoznati šta ne bi trebalo da radite. Postoji mnogo načina na koje, često nesvesno, možemo potkopati sopstveno blagostanje i ući u spirale negativnosti, depresije i anksioznosti. Takođe, postoji mnogo načina na koje možemo sabotirati odnose, a da nismo svesni da smo mi uzrok problema.
Pet ponašanja koja je važno izbegavati ako želite da budete stabilni i emocionalno uravnoteženi:
Okrivljavanje drugih i mentalitet žrtve
Iako je istina da se često suočavamo sa teškim okolnostima koje su van naše kontrole, važno je da se podsetimo da uvek postoji deo situacije koji možemo da kontrolišemo. Što više verujete u sopstvenu sposobnost da utičete na ono što se dešava, to ćete se osećati spremnije i sigurnije – i manja je verovatnoća da će vas drugi uzimati zdravo za gotovo.
Fokusiranje na samosažaljenje ili verovanje u svoju nemoć brzo narušava samopoštovanje i mentalno zdravlje. Mentalitet žrtve neizbežno utiče na odnose, jer ljudi ponekad imaju manje empatije kada se ponašamo kao da ne možemo ništa da promenimo.
Fokusiranje samo na trenutno zadovoljstvo
Čekanje da se postignu ciljevi i dobiju priznanja ili nagrade često je teško. Kada mnogo radite, prirodno je da želite rezultate odmah – pa je ponekad lakše posegnuti za brzim zadovoljstvom.
Na primer: trošenje plate umesto štednje za penziju, ili zapošljavanje samo da biste odmah zaradili novac umesto da nastavite školovanje – iako je fakultet oduvek bila vaša želja. Kada se fokusirate samo na ono što vam je „ispred nosa“, umesto da planirate budućnost i razmišljate šire, to na kraju sprečava i uspeh i osećaj zadovoljstva životom.
Stavljanje sopstvenih potreba iznad tuđih
Kada pokušavate da brinete o sebi i postignete ciljeve, razmišljanje o drugima ne dolazi uvek prirodno. Lako je postati „laser-fokusiran“ na to kako da dobijete ono što želite. To obično nije namerno, što znači da morate biti namerni u vezi sa tim kako vaše ponašanje i odluke utiču na druge.
Pored toga, istraživanja pokazuju da su ljudi koji su ljubazni i spremni da pomognu drugima često srećniji i zdraviji. Delom zato što kada pomažete drugima, niste uvek fiksirani na sopstveni uspeh. Moguće je da provedete previše vremena razmišljajući o sebi i svim oblastima života koje nisu onakve kakve biste želeli da budu.
Nemogućnost prepoznavanja malih uspeha i osećanja zahvalnosti
Kada stvari krenu po zlu ili kada nam je potrebno više vremena da dobijemo ono što mislimo da će nas usrećiti, često počinjemo da se žalimo na ono što nemamo. Tada postaje teško videti šta je prošlo dobro i koji mali delovi života donose radost.
Teško je biti zahvalan ljudima koji te vole i podržavaju, a ponekad čak možeš imati osećaj kao da te niko „ne podržava“. Što više pronalaziš načine da budeš zahvalan – čak i za sitnice – bićeš otporniji. Zahvalnost ti takođe pomaže da se setiš da nije uvek bilo teško i da si i ranije prevazilazio izazove.
Mentalno zdravi ljudi se ne upoređuju sa drugima
Jedan od razloga zašto se mnogi bore sa anksioznošću, negativnošću, depresijom, ljubomorom i drugim emocijama koje potkopavaju mentalno zdravlje jeste stalno poređenje sa onim što drugi imaju ili su postigli.
Poređenje je opasno jer nemate uvid u nečiju unutrašnju stvarnost i pozadinu – čak i kada drugi izgledaju kao da imaju više ili su srećniji. Na primer, neko može živeti u lepšoj kući i imati dobro plaćen posao, ali istovremeno se boriti sa ozbiljnim problemima u braku. Ili neko može izgledati kao da je dobio više unapređenja bez posebnih kvalifikacija, ali ne znate koliko su zaista sposobni ili kako se snalaze na razgovorima za posao.
Gledate nečije objave na društvenim mrežama ili ih slušate kako se hvale svojim „savršenim“ životom i počinjete da osećate zavist. Onda se pitate zašto ga ne možete imati ili postići. Vremenom se može pojaviti pomisao da nešto nije u redu sa vama ili da nikada nećete imati život kakav želite. A istina je jednostavna: vreme koje provodite upoređujući se krade energiju koju biste mogli da ulažete u sebe, svoje ciljeve i izgradnju smislenog života.
Izvor: Ljepotaizdravlje.ba/Zdravlje.Kurir.rs
Smirenost i fokus kroz 10 svakodnevnih navika, jednostavni koraci ka boljem mentalnom blagostanju
