Zašto nas privlače loše vesti? Psiholog otkiva kako nastaje začarani krug straha, strasti i besa
Nesreća, žalost, patnja, zlostavljanje, žrtva, krivica, izdaja, obmana, prevara, droga, rat, bombardovanje, ubistvo, smrt, briga, neizvesnost... Svakoga dana možemo videti da su mediji i društvene mreže preplavljeni lošim i ružnim vestima, a poslednjih dana zatrpani smo užasima iz Epstinovih fajlova. Objašnjenje koje se najčešće čuje jeste da mediji prate interesovanje publike, odnosno teme koje se najviše čitaju i dele. U praksi se pokazuje da negativne vesti zaista privlače znatno više pažnje, dok se dobre, ohrabrujuće priče čitaju i do tri puta manje.
Jasno je da što više čitamo, delimo i prepričavamo loše vesti, dajemo im veći značaj i njih će biti sve više. Ali zašto nas privlače takve vesti? Na ovo pitanje odgovara Marija Benin, klinički psiholog i psihoterapeut.
- Mnogo je razloga zašto nas privlače loše vesti. Smatra se da je nesreća fotogenična i zato su vesti sa negativnim kontekstom okarakterisane kao zanimljivije, bude jaka osećanja. Postoje i dokazi da ljudi brže reaguju na negativne reči, dramatično napisane naslove, dramatične fotografije, na crvena slova. Sve to često aktivira centre straha, strasti i besa i to naš um prosto doživljava kao stvarnost - navodi naša sagovornica.
Druga istraživanja pokazuju da posvećujemo veću pažnju lošim vestima jer u celini imamo mišljenje da je svet ružičastiji nego što zaista jeste i da smo mi bolji od proseka. Sa ovako prijatnim pogledom na svet loše vesti nam se onda čine istaknutijim i više nas iznenađuju.
- Zatim, postoji sklonost ljudi da favorizuju podatke koji, navodno, potvrđuju njihova uverenja ili hipoteze (confirmation bias, potvrda iz pristranosti). Naravno, jedan od razloga zašto danima ili nedeljama pratimo neku lošu vest je i zato što, kako se priča razvija, tako sve više želimo da znamo šta će biti dalje. Imamo potrebu da se što više informišemo i tragamo za onim što je "novo". Zgražavamo se i osuđujemo te događaje, te u besu još žustrije delimo vesti po društvenim mrežama, pričamo i čitamo sve više o tom događaju - objašnjava psihoterapeut začarani krug.
Da li čitanje loših vesti utiče na nas?
- Panične priče podstiču oslobađanje hormona kortizola i dovode do toga da se naše telo nalazi u stanju hroničnog stresa.
Vesti nam uglavnom pričaju o stvarima na koje ne možemo da utičemo. Svakodnevno ponavljanje vesti o stvarima na koje ne možemo da utičemo čini nas pasivnima.
Konstantni novinski članci o zlodelima koji ljudi čine mogu nesvesno da podstiču pojedince koji se teško bore sa svojim problemima i nedostacima da svoje nezadovoljstvo uobličavaju u štetne misli i radnje.
Gledanje i čitanje loših vesti utiče na formiranje naših stavova i predrasuda.
Da li čitanje dobrih vesti utiče na nas?
- Čitanjem stvarnih priča i tekstova o ljudskoj nesebičnosti i moralnosti čovek biva usmeren da se isto tako ponaša i čini dobro.
Fokusiranje na individualne primere o čijem uspehu i dobroti se govori u dobrim vestima, ohrabruje ljude da ostanu na pravom putu i ne izgube se u pričama o negativnim likovima i negativnim postupcima. Dakle, čitanje dobrih vesti utiče na dizanje opšte moralne svesti.
Dobre vesti utiču pozitivno na raspoloženjeljudi.
Dobre vesti mogu da motivišu, a često i inspirišu ljude. Kad pred sobom imamo puno dokaza da se dobre stvari dešavaju, lakše je krenuti u teške poduhvate.
Čitanje dobrih vesti smanjuje stres, pruža podršku u psihičkom smislu.
Dobre vesti nas i dalje ubeđuju da je moguće promeniti svet na bolje.
- Naravno da je u redu biti obavešten, ali trebalo bi biti oprezan koliko pažnje posvećujemo vestima koje nisu nimalo prijatne. Mediji ne bi trebalo da dopuste sebi da se povedu za osudom osobe koja je počinila loše delo i pišu o tome do te mere da ih nesvesno promovišu. Svakako je bolje da biramo vesti koje su konstruktivne i koje služe za boljitak ovoga sveta - poručuje Marija Benin.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
